Nakon što je Kurir sproveo svoju veliku kampanju “STOP vršnjačkom nasilju” i pozvao roditelje čija su deca žrtve vršnjačkog nasilja da se jave redakciji i ispričaju svoju priču. Sve u cilju da se zajedničkim snagama nateraju nadležne institucije da ovaj problem shvate ozbiljno.
Tom prilikom javila se žena (ime poznato redakciji) koja je pre 30 godina trpela nasilje u osnovnoj školi, čije posledice i dalje oseća. Ona je za Kurir televiziju smogla snage da ispriča svoju priču i na taj način pomogne deci čiji je to najveći problem sada.
- Tada se to nije nikako zvalo, ali sada se zove mobing. To se desilo u poslednjem razredu osnovne škole, kada sam imala 13 ili 14 godina. Moja tadašnja najbolja drugarica imala je brata koji je mlatio sve oko sebe. Ona je tada preko noći zapretila svima da sa mnom kontaktiraju i razgovaraju. To je tako trajalo dosta nedelja, a deca su me ignorisala, kao da sam bila neka vrsta vazduha za njih. Bilo kakvo pitanje da sam im postavila, oni bi me potpuno izignorisali. To je kulminiralo u momentu kada je jedina osoba koja je razgovarala sa mnom, dečko koji je bio zaljubljen u mene, saznala da se posle škole sprema hajka na mene odnosno da će da me tuku. Rekao mi je tada da se zaključam u ženski toalet dok on zamoli domara da otključa zadnja vrata - rekla je sagovornica.
Ona se potom jako potresla prisećajući se ovih događaja i navela da joj je neverovatno da čak i posle 30 godina, terapija i rada na sebi i dalje gubi dah. Mada skupila je snage i nastavila:
- Posle škole su se oni skupili i videla sam mnogo njih, mislim da je bilo više od 3 razreda dece odnosno skoro 100 dece. Moja jedina šansa je bila da slušam tog dečka, pa sam se zaključala u toalet. Kada je došao po mene, izašli smo na taj zadnji ulaz i otrčali kući. Nekako sam nakon toga s mogla snage da razgovaram sa razrednim starešinom jer sam se bukvalno plašila za svoj život. Nisam baš bila toliko mutava sa 14 godina da ne shvatim da to može da ima velike konsekvence. Imala sam izuzetno inteligentnog razrednog starešinu koji je te dve glavne osobe pozvao kod sebe, imali smo razgovor i to se hvala Bogu razrešilo.
Razlikovala se, a kada čovek ne spada u masu, stvara neku vrstu netrpeljivosti.
- Ja sam bila kao i svi ostali koji imaju ovaj problem. Sve što ne spada pod masu, nažalost su tako programirani danas da je postoji ta neka vrsta netpeljivosti da se ne prihvati umesto da se prihvati i nauči nešto. Sada izbegavam svaku vrstu nasilja. Kada čovek odraste, on se više ne oseća kao žrtva kada gleda to, već kao agresor što je najgore.
Traume i anksionznost su neizbežni.
- Čak je idealno je kada čovek izađe iz pritiska javnosti i mobinga sa nekim traumama i anksioznostima, nego da mu se desi da sebi oduzme život. Meni se dešavalo da nakon tog događaja imam neku vrstu anksioznosti, kada čovek misli da nema mesta za njega i kada je uvek u nekom strahu i nema poverenja. Ja sam izuzetno mnogo radila na sebi - rekla je sagovornica.
Ona se potom osvrnula na samu decu koja su žrtve vršnjačkog nasilja i poručila im da pre svega nisu žrtve.
- Svako ima barem jednu osobu ili jednu mogućnost ili jedan izlaz i da nikako ni u jednoj situaciji ne pomisle da ta agresija ima veze sa njima. Najveći problem je što mladi ljudi odnosno deca koja su još neizgrađene osobe misle da su zaista zaslužili da se nađu u takvoj situaciji. Ja želim da svakome ko se nađe u toj situaciji poručim, budite svesni zašto se to dešava, svesni sebe i svojih kvaliteta. Razumite da ti ljudi nemaju kapacitet kognitivni ili emotivni da uopšte pojme šta rade. Niko od nas nije kriv što je rođen sa nekakvim drugačijim kvalitetima. Ne treba da nas to imponuje, ali treba da budemo svesni da će oni uvek trigerovati druge ljude - istakla je sagovornica.
Kurir I dalje apeluje kroz svoju akciju koju sprovodi protiv vršnjačkog nasilja, da roditelji prijave ovakve događaje na broj telefona 011-6357-100 ili na e-mail adresu redakcija@kurir-info.rs.
Kurir.rs/L.V.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
