Kada se pomene nasilje u porodici, prvo se pomisli na žene žrtve. Ali u Srbiji, baš kao i u celom svetu, postoje i muškarci žrtve porodičnog nasilja. O tome se malo govori, ćute, sramota ih je, misle da im niko neće verovati. A i ako progovore, manjka im podrške. Trpe psihičko maltretiranje, fizičko, pa čak i seksualno. Da se sklone, nemaju gde, jer sigurne kuće zvanično za njih - nema.
Dejan Pavlović, socijalni radnik i predsednik Centra ravnopravnog roditeljstva, za Kurir kaže da se čak trećina prijava za nasilje odnosi na to da je žena prijavljena kao potencijalna počiniteljka nasilja:
- Prema Izveštaju o radu centara za socijalni rad iz 2019. godine, od ukupno prijavljenih 36.227 slučajeva, čak 52 odsto su prijave u partnerskim odnosima. Od ukupno 18.950 prijava, u 12.621 potencijalni počinilac je muškarac, a u 6.329 je osoba ženskog pola prijavljena kao nasilnik.
Ko su žrtve nasilnica
bračni/vanbračni partner
4.443 slučaja
bivši bračni/vanbračni partner
1.886 slučajeva
roditelji
2.001 slučaj
sin/ćerka
1.370 slučajeva
brat/sestra
523 slučaja
partner jednog od roditelja
490
drugi član porodice ili srodnik
755
hranitelj-staratelj
45
neko drugi
835
* Podaci RZSZ pokazuju da je 2019. prijavljeno 12.348 osoba ženskog pola za porodično nasilje
Međutim, Pavlović kaže, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, da je u 2019. godini čak 12.348 osoba ženskog pola prijavljeno kao počinilac nasilja u porodici.
Tri slučaja suicida
Očevi presudili sebi jer nisu viđali decu
Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je broj izvršenog suicida u Srbiji u 2021. godini bio 883. Samoubistvo je počinilo 669 osoba muškog pola i 214 osoba ženskog pola. Na jednoj tribini u „Radio kafeu“ Radija 021, kaže Pavlović, koleginica iz centra Srce prenela je zabrinjavajući podatak da je najveći broj suicida kod osoba muškog pola vezan za nesređenu porodičnu situaciju:
Za devet godina rada Centra ravnopravnog roditeljstva potvrđena su tri slučaja izvršenog suicida očeva koji svoju decu nisu viđali, a to im sud nije ni branio već je bila volja bivših supruga, koje sistem nije zaustavio u tome. Taj broj je sigurno veći, ali do nas nije došla takva informacija.
Kako smo već pomenuli, više je razloga zbog kojih muškarci nasilje ne prijave.
- Navešću jedan drastičan primer iz prakse kada je sudija je pitala: „Da li vas je ona tukla?“, a na potvrdan odgovor muškarca sudija je rekla: „Pa šta, muško ste“ - kaže Pavlović.
Fizičko nasilje nad muškarcima najčešće je upotreba sile s pomoćnim sredstvima: gađanje predmetima (pepeljara, pribor u prostoriji u kojoj se nađu, mobilni telefon), ali i većim stvarima (stolica, kuhinjski aparat, čekić, alat, sekira). Imamo i napade oštrim predmetima (makaze, nož, ali i grebanje noktima) i ređa pojava, ali sa smrtnim ishodom - korišćenje vatrenog oružja, pa postoji i ekonomsko nasilje... Najčešće je pak psihičko zlostavljanje.
- Omalovažavanje, stalno pridikovanje, naređivanje, sklanjanje od dece, predstavljanje deci oca kao psihički poremećenog, kriminalca, zavisnika, onemogućavanje socijalnih veza, onemogućavanje ispunjenja bračnih obaveza - sve je to psihičko zlostavljanje. Poseban vid psihičkog zlostavljanja je otuđivanje deteta od roditelja s kojim ne žive, a to je najčešće otac. I u tim slučajevima, s obzirom na to da je uglavnom dete s majkom, strada otac - objašnjava Pavlović.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
