Svaka petnaesta osoba ima neku vrstu duševnih smetnji, pokazalo je istraživanje „Psihijatrijski poremećaji, distres i pandemija kovida-19 u Srbiji“, koje je sprovelo Udruženje psihijatara Srbije sredinom prošle godine.
Na pitanje kako se ophode ustanove prema duševnim bolesnicima, ali i koliki problem imaju za adaptaciju u društvenu sredinu, govorila je za Kurir televiziju specijalista psihijatrije i psihoterapeut, Irena Đorđević.
- Važno je uvideti s kojim problemom dolazi pacijent, različite su ustanove i problemi zbog kojih osoba biva hospitalizovana. Dolazimo do ključnih predrasuda vezane sa ljudima koji su psihijatrijski pacijenti. Glavna predrasuda je da su ti ljudi opasni po svoju sredinu. Važno je reći da je psihijatrijska bolnica samo bolnica i to je mesto gde se ljudi leče, a ne mesto na kojem se čuvaju, kako bi se to reklo u narodu, neki ljudi koji su potencijalno opasni za druge - započela je Đorđević.
- Volela bih da istaknem da od ukupnog broja ubistava, svega 2-3% su od strane teških duševnih bolesnika. Dakle, to se dešava izuzetno retko, u situacijama u kojim oni imaju doživljaje. Recimo da imaju glas koji im naređuje da tako nešto urade ili imaju izuzetno visok strah od toga da su ugroženi. To je svakako izuzetno mali procenat ukupnih ubistva. Bitno je da razumemo srž problema duševnih oboljenja - istakla je.
Đorđević se dotakla i predrasude da dobar đak ili inteligentan dečak ne može imati tih problema.
- Često se pojavi kao predrasuda 'on je bio najbolji đak i student i onda je poludeo', a najčešće je razlog duševno oboljenje. To se i razvija u dvadesetim godinama i svakako da učenje nije razlog zbog kojeg je neko oboleo. To se jednostavno dogodilo u nekom periodu. Ljudi koji imaju duševne poremećaje mogu biti izuzetno inteligentni, s mnogim interesovanjima, pre nego što je bolest nastala bili su izuzetno obrazovani. Duševna bolest je takva da nekako strada ličnost i bude znatno osiromašena.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
