Hrana je lek. Ovu krilaticu često možemo da čujemo, isto kao što znamo da hrana može da bude i veliki neprijatelj. Ne čudi ni kada nas opominju stručnjaci sa - "Ono si što jedeš".
Međutim, u moru različitih struja koje propagiraju raznorazne režime ishrane teško je odlučiti se za najbolji. I dok jedni nešto isključuju, drugi to isto promovišu.
Kako da znamo šta je prava mera za zdrav život i koje namirnice su univerzalne za sve nas, proveravaćemo u današnjoj emisiji, a proveravala je i grupa norveških istraživača koji su u svojoj studiji izdvojili one namirnice koje mogu da produže životni vek. Svoje mišljenje o ishrani iznela je u emisiji Puls Srbije nutricionistkinja Nataša Đukić.
- Na žalost ne postoje namirnice niti ishrana za koju danas sa sigurnošću možemo reći da će produžiti naš životni vek. Na našu dugovečnost utiče naš stil života, pa i to kako se hranimo, ali ishrana ne može izvesno da utiče, jer se javljaju novo, nedovoljno istražena oboljenja, a veliku ulogu igra genetika. Ishrana može dovesti do smanjenja rizika od nekih oboljenja, ali da će izvesno produžiti životni vek ne bi se moglo pouzdano tvrditi - rekla Đukić.
Istakla je da se daje prednost namirnicama biljnog porekla:
- Daje se prednost namirnicama biljnog porekla. Recimo soja obezbeđuje sve proteine i aminokiseline koje donosi meso. Ali to nije nešto što iskjučivo treba konzumirati.
Za orašaste plodove kaže da su korisni jer sadrža zdrave masti, ali i da njihov unos treba ograničiti, jer imaju visoku kalorijsku vrednost:
- Orašasti plodovi imaju dosta zadravih masti koje treba da unosimo u svoj organizam ali i sa njima treba biti oprezan jer imaju visoku kalorijsku vrednost, pa posebno osobe koje žele da smršaju treba da povedu računa o unosu orašastih plodova. To je o nekih 30 grama, ali to zavisi od vrste orašastog ploda. Nije isto šaka kikirijija ili indijskog oraha koji je neuporedivo kaloričniji.
Od mese se preporučuje belo nemasno meso:
- Što se tiče mesa unos treba da bude na belim nemasnim mesima. Crvena mesa izazivaju rizik od kancerogenih oboljenja, a mesne prerađevine bi trebalo potpuno izbaciiti iz ishrane. Možemo eventualno uzmiati one koji su domaće proizvodenje bez aditiva i znamo kako se proizvode.
Riba je jako zdrava, ali u njoj se takođe krije opasnost:
- Riba treba da bude na trpezi 3 do 4 puta nedeljno. To treba da budu neke bele nemasne ribe. Neke ribe, poput skuše na primer mogu sadržati živu, i zato se trudnicama i doijljama ograničava unos ribe zbog te mogućost - rekla je Đukić i dodala:
- Mahunarke su odličan izvor biljnih proteina i treba ih koristiti u ishrani recimo dva puta nedeljno.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
