Sigurni smo da među vama ima onih koji su nekada pomišljali, poželeli, ili se jednostavno zapitali kako izgleda sama procedura usvajanja dece u našoj zemlji.
Iako je broj onih koji u našoj zemlji žele da usvoje dete četiri puta veći od broja dece koja čekaju šansu da dobiju dom, ljubav i podršku, ove godine je od 323, usvojeno samo 37-oro dece.
Dragana Krstić, iz udruženja Šansa za roditeljstvo, gostovala je ovom prilikom u emisiji Puls Srbije gde je govorila o ovim brojkama.
- Kada čujemo ove brojke to nam govori mnogo toga, definitivno. Možda i da je usvajanje komplikovano, možda teško, možda dugo traje, možda složeno, zahtevno, izazovno, sve to. Zapravo mi u društvu godinama radimo sa ljudima koji imaju problem sa sterilitetom i koji bi u svojoj borbi postali roditelji, mnogi od njih svoju šansu vide i u usvajanju. Čak i oni koji su dobili decu biološkim putem razmišljaju o usvajanju, ali se boje procedure. Ne znaju koliko će to trajati, predrasude koje smo svi čuli da to može da traje 10 godina, sve što se govori - rekla je Krstić i dodala:
- Definitivno je potrebno više informisati ljude, govoriti o samoj proceduri. Mi sve to smo počeli da radimo prošle nedelje u našem savetovanju za usvajanje. Ideja je, naravno, odavno postojala u društvu, ali zapravo sad se uobličila u jedno savetovanje koje će biti zapravo svima podrška na putu do usvajanja. Tu su naši telefoni, naš mejl, već su počele te neke komunikacije, čak za dva dana smo imali oko 40 poziva ljudi koji se interesuju za ovu temu.
Krstić se potom dotakla procedure usvajanja.
- Mislim da svi ljudi koji imaju problem sa sterilitetom, negde često u razgovoru u kući pomenu usvajanje kao jednu ideju da dođu do roditeljstva. Tako smo i mi, naravno i naše porodice. Mnogo smo pričali o tome šta mi treba da uradimo, šta treba da ispunjavamo od uslova, koji su koraci. Pa evo, prva stvar je kada odlučimo da usvojenjem proširimo porodicu, prikupljamo određenu dokumentaciju i javljamo se referentnom centru za socijalni rad. Nakon te neke prve predaje dokumentacije bivamo pozivani u referentni Centar za socijalni rad. Ima nekih 5 do 6 razgovora sa timom koji nas procenjuje. Oni procenjuju da li smo mi podobni i šta mi nudimo nekom detetu, da bi se kasnije upoređivanjem došlo do deteta kome to što mi nudimo zapravo odgovara. To je kraj priče. Što se tiče procene, može da potraje, bilo bi dobro da se završi u roku od 6 meseci, ali obično traje malo duže zbog preopterećenosti Centra za socijalni rad - rekla je Kristić.
- Generalno neki ljudi čekaju više godina. Neki su čekali 5, 6, 7 godina. Čak smo razgovarali prošle nedelje sa ženom koja je 11 godina čekala dete, a ima podobnost. To zaista može da potraje, ne treba toliko dugo svima, ali zapravo zavisi od toga šta porodica nudi i u tom trenutku šta detetu nekom koje je dato na usvajanje potrebno. Moram da kažem da sam više puta pitana u poslednje vreme kada smo govorili o savetovanju, a to je da ljudi koji imaju podobnost, koji žele da usvoje decu, mnogo biraju. Zato ljudi i čekaju toliko godina. Verujem da postoji možda i neka sistemska greška. Možda ako ja kažem da hoću devojčicu od 4 godine, a ima devojčica od 5 godina na raspolaganju, pa u to što ja nudim, odnosno mi kao porodica nudimo nešto što njoj odgovara. Možda treba mi da znamo tu činjenicu da postoji možda starije ili mlađe dete - rekla je Krstić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/L.V
NE PROPUSTITE
Bonus video:
