Danas je Sretenje - Dan državnosti Srbije, 15. februar se slobodno može smatrati crvenim slovom i u srpskoj istoriji i početkom balkanske revolucije.
Na današnji dan pre 220 godina u Orašcu je održan narodni zbor sa više od 300 ljudi koji su za vožda izabrali Đorđa Petrovića Karađorđa, vođu Prvog srpskog ustanka. Iako je u prvom trenutku ta pobuna protiv Turaka imala karakter "bune protiv dahija", već sledeće, 1805. godine, ovo postaje javno deklarisan rat za nezavisnost od Osmanskog carstva.
Kroz istoriju Srba Sretenje ima dvostruki značaj. 1835. godine u Kragujevcu u velikoj Narodnoj skupštini donet je prvi Ustav Kneževine Srbije, poznatiji kao Sretenjski Ustav, temelj državnosti i modernog društva. Sretenjski Ustav je utvrdio podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što i danas važi, a interesantno je, međutim, da u to vreme, neke od najmoćnijih evropskih država uopšte nisu imale Ustav. Zakon Srbije je tada bio pravno čudo, čime je Srbija prva u Evropi ukinula ropstvo i feudalizam. Stali smo rame uz rame Francuske i Belgije.
Danko Leovac, istoričar, i Rajko Petrović, politikolog, gostovali su u emisiji Usijanje gde su govorili o rivalstvu Miloša Obrenovića i Karađorđa Petrovića.
- Tokom prvog srpskog ustanka nije bilo rivalstvo između Karađorđa i Obrenovića. Oni su jednostavno radili na jednom zajedničkom cilju. Miloš Obrenović je učestvovao u velikom broju bitaka i ostali pripadnici porodice Obrenović poput Jakova. Sa druge strane, nakon što je vožd Đorđe Petrović morao da napusti Srbiju posle propasti ustanka 1813. godine. On se kasnije vratio u zemlju. Naravno, spekuliše se o tome, ali najverovatnije sa ciljem da ponovo digne ustanak. Što se kosilo sa koncepcijom Miloša Obrenovića, koji je izdejstvovao kakvu takvu autonomiju 1815. godine i koji je smatrao da naš narod treba da se primiri i da ne ulazi više u tolike sukobe, jer veliki broj našeg naroda je stradao tokom prvog srpskog ustanka koji je trajao više od sedam godina - rekao je Petrović i dodao:
- Po mom mišljenju, koncepcija Miloša Obrenovića je bila primerenija i ona se pokazala kao uspešna zato što je on svojom politikom obezbedio jednu važnu stvar, a to je biološka obnova našeg naroda u narednih nekoliko decenija, dakle sve do dva srpsko-turska rata. Mi smo imali veliki porast stanovništva i on je radio jako na tome da naš narod, Srbija i ostali, koji su živeli na teritoriji tadašnje knjaževine Srbije, razviju osjećaj pripadnosti toj zemlji. Pa je čuven njegov zakon o kući i o kućstvu u kojem je garantovano da se iz jedne porodice, dakle zelenaši koji su isto tada harali Srbijom, ne mogu uzeti imovinu.
Leovac se složio sa Petrovićem.
- Miloš Obrenović je video da ratom više ništa ne može postići, onda je morao da se okrene diplomatiji. On se u tome pokazao kao izuzetno vešt. Diplomatskim putem će se narednih godina i deceniju izboriti da, 1830. godine, Srbija konačno dobije status autonomne kneževine u okvirima Osmanskog carstva. Što je bio zaista ogroman uspeh. Narednih decenija, kada pogledamo, upravo zahvaljujući Obrenovićima na neki način, knezu Mihajlu recimo 1867. kad turski vojnici napuštaju Srbiju, i 1878. za vreme Milana Obrenovića Srbija postaje nezavisna država na Berlinskom kongresu - rekao je istoričar i dodao:
- Znači, Obrenovići su na neki način imali više tu diplomatsku i mirnodobsku nit odnosno razvoj države mirnim putem izbjegavanje tih ratnih konflikata. Dok su Karađorđevići možda više imali tu ratničku nit još od samog Karađorđa, ako izuzmemo njegovog sina, kneza Aleksandra. Zahvaljujući dinastiji Karađorđevići kada pogledamo i za vreme njihove uprave, Srbija je uvećana nakon Balkanskih ratova 1912. i 1913. i tako dalje. Ali će opet izgubiti tu svoju državnost 1918. godine utapanjem u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, potom kraljevinu Jugoslaviju. Znači, obe dinastije na neki način i njihove koncepcije imaju i pozitivne i negativne strane. Naš usud je bio takav, prosto da smo bili jedni od retkih naroda da imamo više dinastija i to je ono što će nas pratiti kroz 19. i 20. vek.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
