Sara Petković (22) preminula je 9. marta nakon snažnog napada astme, čekajući da se službe Hitne pomoći u Beogradu - iz naselja Grocka i Kaluđerica - usaglase ko je nadležan da dođe do njene adrese i ukaže joj pomoć.
Sarina sestra Anđela Petković u ispovesti za Kurir televiziju ispričala je kakve su odgovore tog dana dobijali, kao i zbog čega smatra da je neophodno uvesti jedinstveni broj 194 za hitnu službu, na nivou cele države.
- Sara je došla kući posle posla to veče. Ona je bila prehlađena dva, tri dana i teško je disala. Ona je generalno teško disala, jer je imala taj problem sa astmom od malena. Rekla je mami da joj spremi inhalator i pravo sa vrata je otišla u sobu da se inhalira i čim je krenula ta inhalacija došlo je do tog gušenja. Ona nije mogla da diše, nije mogla da dođe do vazduha. Nisu mogli da je stave u auto da je odvede u Hitnu pomoć, jer nije mogla da diše kada sedne. Dva tri puta su pokušavali, nije mogla. Potom su pozvali Hitnu pomoć na broj 194. Taj broj je pozivan dva puta. Oni su rekli da nisu nadležni i da zovemo prvo Grocku. Mi smo zvali prvo Grocku, pa nas je Grocka prebacila na Kaluđericu. Znači 6 puta je pozivana Hitna pomoć. Oni su posle nekih pola sata došli otprilike, bez kiseonika iako im je rečeno da je gušenje u pitanju - započela je Anđela.
Pala je i ostala bez svesti i tako dočekala Hitnu pomoć
- Mi nismo znali šta da radimo, tad ljude hvata panika. Nije mogla da sedne u auto jer nije mogla da dođe do vazduha. Šta smo mogli da uradimo? Onda je i pala i ostala bez svesti i tako ih je dočekala, u tom stanju je bila kad su došli - ispričala je Anđela.
Srce je davalo znake, ostala bi živa da su poneli kiseonik
- Mi smo Hitnu pomoć Kaluđerice zvali tri puta i oni su nam u jednom od ta tri puta rekli da se ne brinemo, da je devojka mlada i da joj ništa neće biti. Mislim, da su oni stigli za deset minuta da bi ona bila živa, jer deset minuta i pola sata, to je ogromna razlika. Mi smo za pola sata mogli da odemo u bilo koju bolnicu u Beogradu da smo uspeli da je stavimo u kola i transportujemo - rekla je Anđela i dodala:
- Nisu ništa mogli da urade, oni su nju pokušali da reanimiraju. Pri prvom pokušaju reanimacije srce je dalo znake. Da su imali kiseonik 99 odsto bi je povratili i ona bi izdržala. Možda bi bila u komi par dana pošto je već verovatno bila u kliničkoj smrti, ali 99 odsto je da bi ostala živa.
Hitnoj pomoći trebalo po pola sata i za bliža mesta
- Ovo nije izolovan slučaj. Na osnovu objava na jednoj društvenoj mreži bilo je dosta ljudi koji su iz Kaluđerice preminuli zbog istog ishoda, jer ih nije bilo po pola sata. Dakle, ljudi koji su još bliže dole. Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa tim ljudima tako da ako budemo dobili neki odgovor i to ćemo proslediti - navela je Anđela.
Odgovor još nisu dobili
- Mi još uvek ništa nismo dobili. Slala sam dopis Ministarstvu zdravlja i na još neke mejl adrese koje sam našla. Još uvek odgovor nisam dobila. Ministarka se oglasila da je inspekcija poslata odmah i da će nas obavestiti kada bude nešto znala, ali još uvek niko ništa ne odgovara - istakla je.
Postoje još 2 problema pored jedinstvenog broja 194
- Meni je jutros neko prosledio te neke izjave o tim nekim silnim donacijama od strane Kine i Evropske unije vezano za tu liniju 112 kao što je u zemljama Evropske unije. Mi kad ne možemo da umrežimo tu liniju 194 onda je tek nemoguće umrežiti sve da to bude 112, mislim to bi tek bilo itekako od koristi, ali mislim da je to trenutno za nas nemoguće. Mislim da po tom pitanju kad je život u pitanju ne bi trebalo da postoji podela i mislim da bi trebalo da taj broj 194 prati ekipe i da usmerava najbližu moguću ekipu koja u tom trenutku može najpre da stigne do adrese kako bi što pre pružili tu adekvatnu prvu pomoć i transportuje do neke bolnice - rekla je Anđela i dodala:
- Pre svega eto taj prvi korak da taj broj 194, taj poziv da reši sve, da roditelji ili ko već poziva ne mora da okreće jedan dom zdravlja, pa drugi dom zdravlja i da tako gubi vreme. Druga stvar vozila su jako loše opremljena i treća stvar lekari su nestručni, nisu dovoljno osposobljeni za pružanje prve pomoći. Sama ta linija 194 je samo jedna trećina problema koja bi se rešila. Ja bih apelovala na sve moguce da se ta linija uvede i da se vozila bolje opreme i da se lakari bolje obuče za davanje te prve pomoći, jer ipak to mnogo znači dok se pacijent ne transportuje do lekara specijaliste. Hvala svima koji su se javili, mnogo je komentara da je ovo nažalost ni prvi, a ni poslednji slučaj zbog njihove nestručnosti i neorganizovanosti
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
