Potraga za dvogodišnjom Dankom Ilić, koja je nestala prošlog utorka u Banjskom polju kod Bora ušla je u osmi dan, a istraga na teritoriji Srbije je proširena.
Devojčicin nestanak je prijavila majka u utorak 26. marta u 13:45 časova, a sumnja se da je nestala oko 13 časova. Međunarodna policijska organizacija "Interpol" u nedelju je aktivirala žuto obaveštenje u potrazi za devojčicom.
Istraga je prošriena u trenutku kada je srpskoj policiji dostavljen snimak napravljen u Beču, na kome je navnodno Danka Ilić.
Gosti “Usijanja” koji su diskutovali o mogućim raspletima događaja ovog slučaja, ali i analizi svih poznatih detalja, bili su Maja Jovanović Biro za borbu protiv trgovine ljudima, potom Dejan Radenković nekadašnji pomoćnik načelnika UKP i Aleksandar Radivojević advokat.
Radenković se osvrnuo na potencijalni ishod otmice, pa je analizirao to što se granica sa Bugarskom nalazi svega pola sata od mesta na kojem je nestala Danka:
- Ako pričamo o slučajevima kada se prijavljuje nestanak lica, tu je najbitnije vreme. Konkretno za ovaj slučaj, mi ne znamo sa kojim informacijama policija raspolaže jer je istraga i dalje u toku, ali imamo pravo kao javnost da komentarišemo i analiziramo. Od momenta kada se prijavi nestanak, policija odmah obaveštava sve granične prelaze, kako ne bi došlo do napuštanja države. Međutim, ovde deluje da je ključ i jedina osoba koja pravi misteriju je upravo majka, koja je poslednja bila sa detetom. Ona je i prijavila nestanak, ali vidimo da je to uradila posle sat vremena. Apsolutno neopravdavam to što je obavestila policiju posle nekog vremena zato što je u pitanju dete od dve godine. Njoj je trebalo minut vremena da uzme tu vodu koju je rekla, pa se dete udaljilo. Da je neko nepoznato lice bilo tu i baš je znalo da će Danka biti tu, sumnjivo je jer je to malo mesto, meštani bi ga primetili. Ne mogu da prihvatim činjenicu da ima opravdanje da neko tek posle sat vremena prijavi nestanak deteta iako je logično da ćemo prvo krenuti sami da pretražimo teren.
Radenković tvrdi da je nemoguće preneti tako malo dete preko granice, a da nisu ilegalne radnje u pitanju:
- Legalno, da se prevede dete preko granice nije moguće. Moguće je na razne ilegalne načine, bilo da su falsifikovana dokumenta ili da je dete sakriveno negde u vozilu. Kada deca idu na ekskurziju u inostranstvo, roditelji su dužni da izdaju saglasnost. Ista priča je i ukoliko idu sa jednim roditeljem. Dakle, dete može preći granicu samo uz oba roditelja ili izjave saglasnosti oba roditelja. Legalan način nije postojao, ali ovde ni ne pričamo o legalnim procedurama. Svi se pitamo da li je, prvo, devojčica živa, a onda kakav kriminal je doveo do svega ovoga. Ni taj alarm nije ništa drugo nego obaveštenje i da svi obrate pažnju. Nevezano od tog alarma koji je vrlo dobro aktiviran, ai to ne znači da ga je i policija čekala. Policija je reagovala istog momenta. To mesto nije urbano, svi se tamo znaju, to će otvoriti mnogo pitanja.
Jovanović je odgonetnula zbog čega su deca Dankinog uzrasta najzanimljivija za krijumčare, s obzirom na to da se osvrnula na taj scnerio:
- Deca između jedne i tri godine su najzanimljivija kriminalnim organizacijama jer njihov mentalni sklop nije dovoljno razvijen. Postoji ta jedna odstupnica da malo dete, u ovom slučaju od dve godine, ukoliko jedan dan nema prisustvo bioloških roditelja, ono će krenuti da se oslanja na osobu koja je u tom momentu uz njega. Detetu polako kreće da bledi sećanje. Ta psihomotorika je u tom uzrastu takva da nemaju jasna sećanja, vezana su za roditelja i tražiće ga ukoliko ga ne vide, ali iz dana u dan, meseca u mesec, ukoliko dete nije pronađeno, a prodato je drugoj porodici, detetu bledi sećanje. Kada se dete od godinu, dve, tri otme od roditelja, ne može da objasni ko su mama i tata, neka deca ne znaju ni svoje ime, nemaju razvijen govor, razvijeno rasuđivanje da ih je neko uzeo. Mogu reagovati plačem, ali niko neće posumnjati da se tu nešto negativno dešava.
Potom je Jovanović komentarisala video iz Beča, na kojem se potencijalno nalazi mala Danka, pa se osvrnula na to da se dete nije ponašalo dezorijentisano na snimku:
- Postoji izjava i iskaz čoveka koji je napravio snimak i rekao da se dete otimalo i plakalo, ali to se dešava i nama, kada nećemo da vodimo dete u radnju sa igračkama. Kada govorimo o ovom procesu, to je bilo nakon pet dana, dakle dete je bilo u okolini tih ljudi, ono se navikava na te ljude. Ukoliko ta osoba ne povređuje dete, onda će se ono svakog dana da bude smirenije u prisustvu tih ljudi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
