Aleksandra iz Draževca nema nikoga na svetu sem napuštenih pasa i mačaka. Trenutno živi sa 68 pasa i 28 mačaka u kući koja nema ni struje, ni vode.
Na koji način ona uspeva da spasi sve ove životinje i zašto je odlučila da napusti grad otkrila je naša reporterka Matea Trifunović koja je posetila njen dom u Draževcu.
- Ja sam živila u Debeljači skoro 13 godina, međutim, tamo nismo naišli na razumevanje meštana, Iako su to psi koji su uglavnom iz okolnih sela koje sam spašavala tamo. Imala sam podršku od opštine, radila sam neki opštinski komunalni posao. Međutim, zbog maltretiranja i nerazumevanja okoline, meštana, komšiluka, bila sam prinuđena da mesecima trpim teror. Koji je eskalirao time da je bilo pretnji trovanjem pasa, najstrašnim psovkama, uvredama, lupanjem u prozore. Ja sam morala da spašavam živu glavu, najpre njih, a onda i sebe. Jednostavno eskaliralo je i donela sam odluku da napravim taj možda za nekog sulud, a možda i hrabar potez - pokupila sam najvrednije i došla ovde u Draževac. Ovde u ovoj kući nemamo osnovne uslove, ni struje, ni vode. Ja sam to znala, ali bilo je da bi spasili žive glave - rekla je Aleksandra i dodala:
- Ovde nema neuhranjenih pasa. Pomažu mi dobri ljudi. Dok smo živeli u Debeljači dobijali smo jako malo od opštine iz budžeta. Bukvalno od 80 do 100 hiljada godišnje. To nije dovoljno, to je možda mesečno za hranu i nešto malo veterinskih troškova. Uglavnom se snazimo preko društvenih mreža. Nažalost, kao i većina zaštitara koja prosjačimo za hranu. Dobri ljudi nam šalju, eto tako se snalazimo - navela je.
Potom je otkrila šta joj je trenutno najpotrebnije i gde joj je pomoć potrebna.
- Trenutno ovde, ako se zadržimo. Najpotrebnija mi je voda i struja. Takođe bi bilo lepo da se malo proširi jer iza kuće postoji mali plac. Dakle, voda i struja su esencija problema ako ostanemo ovde - istakla je.
Životinje, koje je udomljavala, ali ih i drugi ostavljali pred njenim vratima, mora da prehrani.
- Živim od socijalne pomoći od 9.500 dinara, a životinje su žive zahvaljujući dobrim ljudima koji donose hranu. Dnevno mi treba 20 kg hrane za pse i 2 kg za mačke, što je mesečno 600 kg, odnosno 60 kg. Komšije nam daju vodu. Psi su u kući, i danju i noću, što je greota. Imanje nema ni ogradu, ne mogu da ih pustim, okolo ljudi imaju ovaca i domaćih životinja. Imam neke panele koje sam ponela iz Debeljače, samo neko da mi pomogne da ih stavim, pa da malo ogradim za pse - priča Aleksandra i navodi da u okolini ima zaštitara i da su joj mnogi pomogli čim je došla
Kaže i da osim troškova hrane, nisu mali ni veterinarski troškovi.
- Imam više do 20 pasa starijih od 12 godina, tri imaju epilepsiju, dva su invalidi, jedan sa teškim artritisom. Veterinar me čeka s plaćanjem, pa kad neko nešto donira, dajem mu koliko mogu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
