Stanovnici Srbije u proseku presede 4,7 sati dnevno, a oni koji žive u glavnom gradu čak 5,8! Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 60 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti jer neaktivnost, nepravilna ishrana, nove tehnologije i urbanizacija mogu biti važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, kod školske dece mogu da utiču i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta!
Ovo je saopštio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" povodom obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Podsetio je i na podatke istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019, koji su pokazali da oni s visokim i višim obrazovanjem sede prosečno po 5,5 sati.
Lekari smatraju da su se sada ove brojke povećale, kao i da je situacija s fizičkom neaktivnošću odraslih, ali prvenstveno dece, zabrinjavajuća.
- Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije. Brzo hodanje, penjanje uz stepenice, šetnja, usisavanje, pranje prozora, vožnja bicikla, plivanje, trčanje, košarka, fudbal - sve ovo je fizička aktivnost. Redovna ima višestruke zdravstvene koristi: održava energetsku ravnotežu i pomaže smanjenju telesne težine, utiče na izgradnju koštanog tkiva, ima zaštitni efekat za pojavu povišenog krvnog pritiska i povišenih vrednosti holesterola u krvi, smanjuje anksioznost i depresiju, doprinosi boljoj koncentraciji i različitim socijalnim ishodima - navodi se u saopštenju "Batuta".
Istraživanje
Dečaci aktivniji od devojčica
- Na osnovu istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji iz 2022, u svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a s godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece, što je posebno izraženo kod devojčica, pa je samo 16 odsto devojčica u prvom razredu srednje škole svakodnevno fizički aktivno u skladu s preporukama. Rezultati ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama sa 82% u 2013. na 68,5% u 2019. godini - navodi "Batut".
Dr Radmila Šehić za Kurir kaže da se čak i ljudima posle teških operacija savetuje ustajanje i kretanje jer svaki pokret podstiče cirkulaciju.
- Kretanjem se masiraju krvni sudovi i pokreće funkcionisanje vitalnih organa, krvnih sudova, tkiva i čitavog organizma, naročito kičme koja starenjem biva opstruirana. Fizička aktivnost usporava svaki proces degeneracije i dovodi do bržeg obnavljanja organizma. Time se podstiče i rad bubrega i izlučuju se toksini putem mokraće i negativni produkti organizma. Ono što je najvažnije jeste i da je aktivnost jedini način da se pokrene limfotok koji tretira čitav organizam, pročišćava, oblaže i omogućava podizanje imuniteta.
NE PROPUSTITE
Ističe i da aktivnost ne mora biti preterana, već da je dovoljno sat vremena šetnje bilo gde da je to moguće.
- Ljudi mnogo sati provedu u sedećem ili ležećem položaju. Prvo sede na poslu, nakon posla sede u prevozu, automobilu, a onda kod kuće nakon ručka prilegnu i odspavaju jedno sat-dva, kada dolazi do nakupljanja štetnih materija jer se usporava rad organizma. Kod dece više ne postoje fizičke aktivnosti. Ranije su se deca igrala u parkovima, ispred zgrada, a danas ih odrasli stave ispred ekrana da bi bili mirniji.
ČINJENICE / Strašne brojke
- stanovnici Srbije u proseku sede 4,7 sati dnevno
- stanovnici Beograda sede 5,8 sati dnevno
- stanovnici gradskih naselja sede 5,3 sata dnevno
- osobe uzrasta 75+ godine sede 6,1 sat
- osobe s visokim i višim obrazovanjem sede 5,5 sati
- milion smrtnih slučajeva godišnje u Evropi je zbog fizičke neaktivnosti
- u Evropskom regionu SZO približno 31 odsto osoba starijih od 15 godina je nedovoljno fizički aktivno
NE PROPUSTITE
Bonus video:
