Jedna regionalna banka u Nemačkoj podnela je tužbu kako bi izbegla superviziju Evropske centralne banke (ECB), čime je postala prvi kreditor koji se javno usprotivio proširenim ovlašćenjima centralne banke.U novembru prošle godine ECB je zamenio nacionalne organe država članica, postavši tako entitet odgovoran za direktno nadgledanje 123 najveće banke širom evrozone, u sklopu napora da se poboljša nadzor u periodu nakon finansijske krize.Landeskreditbank Baden-Virtemberg (Landeskreditbank Baden-Württemberg), razvojna banka iz južne Nemačke, saopštila je da, iako se slaže sa ciljevima koji stoje iza nove uloge ECB, ne smatra da bi trebalo da bude pod njenim nadzorom i da je podnela tužbu Evropskom sudu pravde kako bi pokušala da preinači ovu odluku.ECB ima brojne kriterijume za odlučivanje o tome da li bi neka banka trebalo da spada u njenu nadležnost. Ti kriterijumi podrazumevaju da banka ima aktivu veću od 30 milijardi evra, da igra važnu ulogu u nekoj od članica EU ili pak da ima značajne prekogranične aktivnosti.Takozvana L-banka, koja je imala aktivu vrednu 70,68 milijardi evra 2013. godine, što je poslednja godina za koju su dostupni podaci, izjavila je da ovaj „mehanički pristup“ nije primeren u ovom slučaju, tvrdeći da ima „zakonom zaštićena ovlašćenja da se bavi razvojnim poslovima niskog rizika“, kao i da ima „direktne garancije (nemačke savezne) države Baden-Virtemberg.“„Nadzor pod uslovima koje nameće Jedinstveni nadzorni mehanizam Single Supervisory Mechanism - SSM podrazumeva znatne birokratske procedure i velike troškove. Ovi troškovi utiču na količinu sredstva dostupnih, recimo, za odobravanje kredita sa niskim kamatama za izgradnju stambenih objekata, podršku novim startapovima, i finansiranje ‚malih preduzeća‘“, dodala je banka.ECB je izjavio da je primila obaveštenje o tužbi koju je podnela L-banka, ali da „ne želi da komentariše slučajeve koji su u toku.“Potez L-banke, o kojem je prvi pisao Vol strit džornal (Wall Street Journal), izražava veću zabrinutost u redovima manjih kreditora zbog troškova nadzora ECB.Od ECB se očekuje da pokriva troškove svojih nadzornih aktivnosti ubiranjem naknada od banaka u zemljama koje učestvuju u njenom nadzornom okviru.Za 2014. i 2015. godinu očekuje se da će oko 85 odsto ovih naknada snositi 123 najveće banke pod direktnim nadzorom ECB. Planira se da će preostalih 15 odsto plaćati oko 3.500 drugih banaka evrozone. Pored naknada ECB, pridržavanje njenim zahtevima za podnošenje izveštaja takođe može predstavljati izvor znatnih izdataka za banke.Iako je L-banka zasad jedina institucija koja je od Evropskog suda pravde tražila da bude izuzeta iz nadzornog sistema ECB, i druge banke su se takođe usprotivile stavljanju pod direktnu superviziju ECB.Prema izveštaju koji je objavio ECB ove nedelje, tri banke su zatražile od njenog internog odbora - Administrativnog odbora za preispitivanja - da preispita da li se one uopšte mogu svrstati među 123 najveće banke.James Shotter - Frankfurt 
