AMBASADOR NEMAČKE ZA KURIR: Nemački investitori u Srbiji su uložili 2,6 milijardi evra, kompanije ovde dolaze da bi ostale!

Nemačku u septembru očekuju parlamentarni izbori, ali kakav god ishod da bude - neće biti temeljnih promena u politici prema Srbiji.

To u intervjuu za Kurir ističe ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib, koji, govoreći o nedavnom pojavljivanju više non-pejpera o sudbini ovog regiona, posebno naglašava da je stav Nemačke nedvosmislen - nema menjanja granica na Balkanu.

Istovremeno, Šib kaže da Srbija ima nemačku podršku na evropskom putu, ali je, dodaje on, važno nastaviti sa sprovođenjem reformi, posebno u oblasti vladavine prava.

U Luksemburgu je tokom juna konstantovano otvaranje klastera 1 u pregovorima Srbije o članstvu u EU, ali činjenica je da se poglavlja otvaraju veomo sporo. Kako to shvatiti?

- Brzinu otvaranja poglavlja u najvećoj meri određuje Srbija, drugim rečima - što je veći napredak, pre svega u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, to se dinamičnije napreduje u pregovorima o pridruživanju i, samim tim, u otvaranju poglavlja i klastera. Tu mogu samo da ohrabrim Vladu Srbije da nastavi tim putem, a možda i da pojača do sada uloženi napor. Ali, u načelu, može i trebalo bi da se nastavi rad na svim pitanjima relevantnim za pristupanje Evropskoj uniji, bez obzira na to da li je poglavlje otvoreno ili ne, kao što je to slučaj s pitanjima koja se odnose na zaštitu životne sredine ili energetiku, da navedem samo dva primera. Pratimo Srbiju kao pouzdan partner pružajući podršku gde god možemo.

Da li bi nemačka politika prema Srbiji mogla značajno da se promeni nakon parlamentarnih izbora, koji se u vašoj zemlji održavaju u septembru?

- Sa posebnom pažnjom se dočekuje rezultat parlamentarnih izbora u Nemačkoj, koji će se održati 26. septembra. Prema najnovijim anketama, moguće su razne koalicije. Ne treba računati sa temeljnim promenama spoljne politike Nemačke prema Srbiji i vezano za naš odnos prema regionu u celini. Naš stav o politici prema zapadnom Balkanu više-manje dele sve stranke koje bi mogle formirati koalicionu vladu. Uostalom, tema koja će u svakom slučaju takođe igrati važnu ulogu za novu vladu jeste borba sa posledicama klimatskih promena, koja će po, kako se nadamo, skorom završetku pandemije izazvane virusom korona jednostavno morati ponovo da bude u fokusu međunarodne zajednice.

Kako gledate na pojavu više non-pejpera o zapadnom Balkanu i kosovskom problemu? Pominje se "dovršetak raspada SFRJ", stvaranje "velike Albanije"...

- Ponekad poprilično emotivno vođena diskusija o tzv. non-pejperima neutvrđenog porekla pogodna je da skrene pažnju sa bitnih tema koje predstavljaju izazov, a to je unapređenje regionalne saradnje i pomirenje sa zemljama u okruženju. U tom kontekstu bih posebno istakao samit u okviru Berlinskog procesa, održanog 5. jula, na kojem su se zemlje zapadnog Balkana složile da nastave zajednički rad na četiri sporazuma u okviru akcionog plana koji treba da vode ka uspostavljanju jedinstvenog regionalnog tržišta. Cilj Berlinskog procesa je da zemljama zapadnog Balkana olakša proces pridruživanja Evropskoj uniji, odnosno da pojednostavi slobodno kretanje njihovih građana i da se produbi saradnja. To je važno za osnaživanje ekonomije u celom regionu. Ali takođe je važno da ta produbljena saradnja ojača poverenje i doprinese pomirenju. Značajan rezultat Berlinskog procesa su ljudi u regionu već mogli da primete: od početka jula ukinuti su troškovi za roming!

Je li za Nemačku pitanje promena granica na zapadnom Balkanu nešto nemoguće?

- Naš stav je potpuno nedvosmislen. Nema menjanja granica, jer bi time nastali dodatni problemi umesto da budu rešeni postojeći, a posledica toga bi bila opasna destabilizacija regiona.

Kada je reč o kosovskom pitanju, da li delite optimizam specijalnog izaslanika SAD za zapadni Balkan Metjua Palmera, koji je rekao da je "apsolutno moguć dogovor Beograda i Prištine u 2021. godini"?

- Trenutak postizanja sveukupnog sporazuma o normalizaciji odnosa zavisi od političke volje obeju strana. Izuzetno je važno da njime budu rešena sva otvorena pitanja. Nemačka snažno podržava specijalnog izaslanika Evropske unije Lajčaka u njegovom nastojanju da posreduje u pregovorima i vrlo pozitivno ocenjuje dobru saradnju gospodina Lajčaka sa njegovim američkim kolegom.

Utisak je pak da su EU i SAD previše popustljivi prema Prištini. Videli smo to, recimo, kada su bile uvedene takse na srpsku robu, ali i kada je reč o odbijanju da se formira Zajednica srpskih opština, što je obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma...

- Ne delim taj utisak. Očekujemo od obe strane da konstruktivno pristupe tim pregovorima, i to vlastima, kako u Beogradu tako i u Prištini, nedvosmisleno dajemo do znanja. Naravno, važno je da sa obe strane postoji određeni nivo uzajamnog poverenja. Zato je dobro što su se predsednik Vučić i premijer Kurti u međuvremenu lično sastali. I naravno, važno je da obe strane poštuju princip da se dogovoreno i implementira. Ali i to vrlo jasno stavljamo do znanja.

Dijalog Beograda i Prištine se odvija uz posredstvo EU, vidimo da se Amerika značajnije uključuje u taj proces... Da li bi Nemačka imala nešto protiv da se i Rusija aktivnije uključi, kao što se spekuliše?

- Ujedinjene nacije su ovlastile EU da posreduje u dijalogu Beograda i Prištine. Amerikanci su potvrdili svoju spremnost da podrže taj proces, koji se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije. Bilo bi dobro da pozitivni signali stignu i iz Moskve.

U Bosnu i Hercegovinu stiže novi visoki predstavnik, i to iz Nemačke. Šta nam možete reći o Kristijanu Šmitu, čije je imenovanje u BiH već izazvalo polemike i negodovanja?

- Kristijan Šmit je veoma iskusan političar koji uživa visoku reputaciju u regionu i koji će od prvog dana svog mandata vrlo posvećeno raditi za dobrobit Bosne i Hercegovine. Želim mu svako dobro u obavljanju te funkcije - u interesu Bosne i Hercegovine i svih njenih građana na putu ka Evropskoj uniji.

Nemačka je najveći investitor u Srbiji, nemačke kompanije zapošljavaju najviše radnika... Da li se možda uskoro očekuje dolazak još neke kompanije u našu zemlju?

- Interesovanje nemačkih investitora za Srbiju zaista je ogromno i obim dosad ostvarenih investicija u visini od 2,6 milijardi evra je impresivan. Otvoreno je oko 70.000 radnih mesta u Srbiji. Pozitivno je da nemačke kompanije u međuvremenu sve više ulažu u proizvodne procese sa većim stepenom automatizacije, što onda rezultira većim iznosom investicije. Nekoliko renomiranih nemačkih firmi otvorilo je svoje razvojno-istraživačke centre - Research & Development - u Srbiji. Sve to ukazuje na činjenicu da nemačke kompanije dolaze u Srbiju kako bi ostale. Tokom ove godine ostvarene su značajne investicije koje su stigle iz Nemačke i već su potpisani ugovori o novim investicijama. Upravo ovih dana položen je kamen temeljac za izgradnju postrojenja za popravke avio-motora nemačke kompanije MTU u Novoj Pazovi. MTU je pravi primer za odličnu saradnju nemačkih investitora sa obrazovnim institucijama u Srbiji u cilju stručnog obrazovanja kadrova i otvaranja perspektive na tržištu rada u Srbiji. Tome će doprineti i napredak u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, kao što je to pokazala najnovija anketa koju je među svojim članovima sprovela Nemačko-srpska privredna komora. Pitanja, kao što je transparentnost u javnoj upravi i prilikom raspisivanja tendera ili u pravosuđu, utiču na donošenje odluke o budućim investicijama.

O NATO bombardovanju SRJ 1999.

Zarad pomirenja pričati i o bolnim temama

Kako ste doživeli nedavne burne reakcije povodom vaše izjave da je bombardovanje Jugoslavije 1999. kontroverzno pitanje, ali da je to bilo potrebno, jer je trebalo sprečiti "humanitarnu katastrofu i genocid na Kosovu"? Nije li genocid teška reč?

- U tom intervjuu sam ponovio stav nemačke vlade o njenom angažmanu u okviru akcije NATO 1999. godine, nastojeći da pojasnim koje su brige i strepnje postojale tada, a koje su posle višemesečnih, veoma intenzivnih, ali na kraju, nažalost, neuspešnih diplomatskih pregovora dovele do odluke Alijanse. Ukazao sam na činjenicu da je ta odluka izazvala kontroverznu raspravu i u Nemačkoj, gde se zvanična politika posebno teško nosila sa tom odlukom. Snuždile su me "burne" reakcije na ovaj intervju koje ste pomenuli. Konstruktivni i otvoreni razgovori i o ovakvim, izuzetno bolnim temama, i spremnost da saslušate sagovornike neophodni su za pomirenje.

O delta soju korone

Ne strahujemo, nego poštujemo mere

Da li vas plaši tzv. delta soj koronavirusa, koji polako već uzima maha širom sveta?

- Nema sumnje da se delta soj virusa korona širi. Ta varijanta veoma je zarazna. Ali ne treba da strahujemo sve dok poštujemo mere. Nažalost, ima očigledno veliki broj ljudi, pre svega mladih, koji ne žele da se vakcinišu, iako ima dovoljno vakcina. Nevakcinisanje je vrlo neodgovorno. To dovodi u pitanje dosadašnji uspeh u borbi protiv pandemije.

Boban Karović