Da je šverc cigareta devedesetih godina bio državni posao u Crnoj Gori, odnosno način da država preživi sankcije - to više nije nikakva tajna. Kako su se i koliko ovim putem obogatili i neki pojedinci - bilo je samo predmet nagađanja. Baš o tome je svojevremeno do najsitnijih detalja u svojoj knjizi "Pravila ćutanja" pisao nekadašnji predsednik Crne Gore Momir Bulatović. Otkrio je šemu šverca cigareta, te kako je u jednom momentu čitav posao preuzeo i milione zgrnuo Milo Đukanović, tadašnji premijer, a današnji predsednik Crne Gore.
Javna tajna
Šverc cigareta je bio dobro organizovan s Italijom, a najmanji je problem, pisao je Bulatović, bilo uspostaviti vezu sa italijanskom stranom, odnosno s njihovim lokalnim kriminalcima - oni su doslovno opsedali crnogorsku vladu.
- Svako s crnogorske strane imao je svog partnera s druge strane jadranske obale. Moguće je da su Italijani već tada bili deo neke veće celine, ali se kao takvi nisu predstavljali na ovim prostorima. Započeo je veliki posao sastavljen od mnogo učesnika. S vremenom, u Crnoj Gori je bilo preko pedeset autorizovanih dilera cigareta. Ovi su poslovi ušli u domen "javne tajne". Brze švercerske glisere, koji za svega dva sata preplove Jadransko more, građani su doživljavali kao one koji donose penzije, plate, socijalna primanja... I tada je to bila velika istina - napisao je Bulatović.
Glavni čovek za ove poslove u ime crnogorske vlasti - odnosno neko ko koordinira i nadgleda delikatan posao - jedno vreme je bio Milutin Miško Lalić, nekadašnji direktor crnogorske agencije za strana ulaganja. Nakon što se Lalić povukao, sve je prešlo pod neposrednu kontrolu Mila Đukanovića, tadašnjeg predsednika vlade Crne Gore.
Bar je tako, opisuje Bulatović, postao centar poslovanja, a sve informacije koje je dobijao u vezi s "tranzitom cigareta" dolazile su neposredno od Đukanovića.
Licence za duvan
Zbog drugih državnih obaveza Bulatović s vremenom nije više toliko aktivno pratio zbivanja u poslovima šverca, već je, kaže, postao zavisan od informacija koje je dobijao od tadašnjeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića, s kojim je imao sastanke dvaput nedeljno.
- Na jednom od takvih sastanaka Milo je izložio probleme vezane uz šverc cigaretama. Rekao je da se ovim poslom bavi preširok krug ljudi, da se više ne može obavljati uspešna kontrola, da cigarete sve više ulaze u sive kanale unutar same zemlje, te da državni prihod po ovom osnovu ozbiljno opada. Predložio je da se uvede više reda i smanji broj "licenci za duvan". Ovo je značilo uvođenje monopola, odnosno odabiranje onih kojima će biti omogućeno da švercuju od onih kojima će to biti zabranjeno. Budući da je u pitanju bio ogroman novac, onda bi i sama dozvola (licenca) postala predmet kupovine, što otvara novi krug korupcije. Ovaj put ne sitne, do nekoliko stotina maraka, već krupne, korupcije koja se meri milionima. Zbog toga nisam odobrio taj predlog. Procenio sam da je manja opasnost za državu zatečeno stanje od onoga koje bi nastalo primenom mera koje on predlaže. Dugo smo raspravljali i zaključili da se broj domaćih partnera ipak smanji, ali da ih ne bude manje od dvadeset. Takođe je odlučeno da se Služba državne bezbednosti, odnosno grupa ljudi u posebnom timu, posveti kontroli posla i obezbedi plaćanje državnih taksa. U državi nije bilo bolje službe za ovu namenu, ali kakvi su bili konkretni ljudi koji će raditi ovaj posao, pokazalo je tek vreme - naveo je Bulatović svojevremeno u svojoj knjizi "Pravila ćutanja", koju je nedavno ponovo izdala izdavačka kuća "Vukotić medija", i dodao:
Novac preko Kipra i Švajcarske
- Tom prilikom i nikada posle, Milo Đukanović, koji je neposredno preuzeo svu kontrolu nad ovim poslom, nije pominjao svoje kontakte sa italijanskim mafijašima. O njima sam saznao tek kasnije i uvek posredno, mada sam morao pretpostaviti da je ukrupnjavanje, koje je tražio s naše strane, moralo da ima istu posledicu i sa strane italijanskih partnera. U igru su, dakle, ušli sami šefovi mafije i stvar se naglo uozbiljila. Na to je uticao i porast obima prometa. Tolike količine se više nisu mogle plaćati gotovinom, kao na početku posla. Počele su uplate na račune stranih banaka (Kipar, Švajcarska...), a uplaćivano je na desetine i stotine miliona maraka. Zbog sankcija i same prirode posla, sve je vršeno u dubokoj tajnosti. To su bili idealni uslovi da mnogobrojni pojedinci iz Milovog okruženja debelo napune svoje račune, umesto računa Crne Gore.
Kako je pisao, s vremenom, kako se taj "lopovski sistem zaokruživao", u njemu je sazrela odluka da se od svega distancira.
- Bez šverca cigareta država nije mogla da preživi i ja sam nastavio da branim ovo opredeljenje. Ali taj posao je postao leglo najgoreg i najprimitivnijeg zgrtanja ličnog bogatstva pod plaštom državnih interesa - napisao je on.
Dodao je da je on odbio da na ovaj način zaradi milione, ali je isto tako odbio i da u taj posao uključi neke bliske ljudi koji su mu to tražili.
Iako nakon distanciranja više nije bio u stanju da prati šta se zbivalo sa daljim modifikacijama švercerskih kanala, jer je "prema meni izgrađivana zavera ćutanja", golim okom se, navodi, moglo videti da to sve više postao privatni, umesto državni biznis.
- Uskoro su na podgorički aerodrom počeli da sleću veliki transportni avioni krcati cigaretama. Dešavalo se da ih bude i po pedeset u jednom danu. Oni uopšte nisu postojali. Barem tako su vođeni sa stanovišta državne administracije. Tehnika je bila bezobrazno jednostavna. Naime, svaki je avion, prilikom preletanja Podgorice, prijavljivao kvar i tražio dozvolu za tehničko sletanje. Po svim propisima, dozvola se izdaje trenutno. Kada avion sleti, on mora biti pod stalnim policijskim nadzorom kako iz njega ne bi izašli ni ljudi, ni roba mimo carinske procedure. Policija bi zaista okružila avion i organizovala istovar i pratnju do obližnjih magacina. Istovareni avion bi odjednom postao ispravan i sposoban za nastavak leta. Ovlašćeni policijski činovnik bi sastavio zapisnik o tome da ništa iz njega nije izneseno i let je nastavljen sa čistim papirima i praznim trupom. I tako hiljadama puta. Cigarete su, doslovno, padale s neba, a da ih, u stvari, nikada nije ni bilo, potvrđivali su oni kojima su donesene - napisao je Bulatović.
Mafija se ne šali
- Početkom 1996, kada je započeto ukidanje sankcija SR Jugoslaviji, upitao sam Mila Đukanovića da li je svestan da se sada mora prekinuti posao švercovanja cigareta. Odgovor je bio potvrdan. "Da li je moguće da se to uradi za mesec dana?", bilo je moje sledeće pitanje. "Ja to mogu da uradim za jedan dan", uzvratio je odsečno. Samouvereni Milo je zaboravio da nije lako izaći iz tog kola. Mafija ne toleriše prekid kolanja novca. Nije važno da li se neko namirio, pa mu lično ne treba više. Novac mora stalno da pritiče, inače... mafija se ne šali ni sa kim - završio je Bulatović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
