Posle dva dana ćutanja dela opozicije koji je mesecima unapred smenjivao vlast a na izborima skromno ušao u predstavnička tela, u njihovim redovima je nastala neviđena mobilizacija za lukrativno-matematičke dilove zarad fotelja i privilegija. Čim su se vrata vlasti u Beogradu sasvim malo odškrinula, ideologije kojih su se, sasvim prirodno, tako čvrsto držali u kampanji bačene su u neki tamni podrum da se izvade kada opet budu zatrebale da zavedu birače.
Kao da kažu: „S biračima smo završili u nedelju veče, sada je važna jedino matematika, koja nas dovodi do neke vlasti, pa makar i sitne.“
Da li je na pomolu velika prevara
Bez „izvinite, birači“, ideološki jasno opredeljene stranke s cenzusom u džepu ugledale su tek teoretsku mogućnost da namaknu tesnu većinu u beogradskoj skupštini, te su ekspresno uskočile u intenzivne razgovore o formiranju zajedničke vlasti. Postavlja se pitanje hoće li one ogoljeno lukrativnim manevrima izneveriti i svoje ideologije i svoje birače. Da li je na pomolu velika prevara birača opozicije? Čak i pristanak na ove razgovore razočarao je mnoge njihove glasače, ali oni su u ovom trenutku sasvim bespomoćni, jer najprostije sabiranje sada je sve. Međutim, treba li sve te stranke, koje se trenutno bave isključivo matematikom, da se zapitaju i kakve će to posledice imati po opoziciju generalno, po buduće opoziciono delovanje i opozicionu svest? Treba li postaviti i pitanje da li se ovo radi pod uticajem spolja i čijim?
Miloš Jovanović, Milica Ðurđević Stamenkovski, Boško Obradović i Dobrica Veselinović ponudili su i Beograđanima, baš kao i celoj Srbiji, jasne ideologije. Svakako različite, jer su tako nastupili pred birače. I dobro je da su pred njih stavili jasne poruke i ideološke smernice, ali je loše što je to posle izbora zatrpano i tako omogućeno da birači budu prevareni.
Da li je stvarno važan samo ovaj trenutak, koji bi da iskoriste za fotelje, lagodnije pozicije i razne privilegije, ili im je bitan put kojim se Srbija kreće? Ima li uopšte onih koji bi u toj zaslepljenošću pred osvajanjem vlasti mogli i hteli da prikoče i zastanu u iskorišćavanju poverenja koje su dobili? Ili je sve zaista na prodaju, pa čak i poverenje birača?
Ako se ovo još ozbiljnije zakotrlja, opozicija će pokazati da je, pored poverenja birača i svoje ideologije, nespremna da ozbiljno sagleda put Srbije u predstojećem periodu. A to je jedna opasna kratkovidost u politici koja zaslužuje kaznu već na narednim izborima. Njima su puna usta interesa građana Srbije, ali im svima odreda prija kad ih velike sile potapšu po ramenu, a koje ih tapšu, neka sami kažu.
Kalkulantsko rovarenje
Svi oni sanjaju da budu Vučić, ali nisu po putu sagledali koliko se taj čovek već dugo usavršava, koliko je puta stisnuo ruku nakon demokratskog poraza, koliko puta se uzdržao od nasilnih demonstracija, koliko puta je oprostio, koliko puta se podmetnuo zarad Srbije. Nije potrebno da budete na Vučićevom mestu da biste nešto dobro uradili za zemlju, patriotizam je raditi svaki posao najbolje što umeš, odgovorno i predano. Dovoljno je da budete dosledna i odgovorna opozicija, i to nam treba jer to, izgleda, nemamo. A to će nam trebati za bitke koje su ispred nas.
Sociolog Vladimir Vuletić naglašava da politička sabiranja kojima svedočimo predstavlja nefer odnos prema biračima.
- Ovo sad sabiranje da svi koji nisu glasali za SNS i SPS bi glasali za smenu vlasti naprosto ne pije vodu. Pitanje je čime će uopšte da urode ovi pregovori opozicije u Beogradu. Ðilasovoj koaliciji je trebalo nekih pet godina da se na neki način oformi, a vidimo da tu i dalje ima sukoba. A sa ovim strankama koje su toliko različite to je tek nezamislivo i čini mi se da će im trebati još pet godina da se međusobno razumeju i sarađuju.
Nema sumnje da to prema biračima nije korektno. Jer izbori nisu postavljeni kao referendumsko pitanje da li ste za vlast SNS i SPS ili za vlast svih ostalih. Nisu im mandati dati da prave baš najneverovatnije koalicije, pogotovo što su mnogi od njih u kampanji gradili svoju poziciju tvrdnjom da su podjednako daleko i od jednih i od drugih. Dakle, nisu glasove dobili zato što su za jedne ili druge, nego zato što su rekli da su nešto treće. Lideri, naravno, mogu da izigraju volju birača, ali to se plaća.
Glasanje bi bilo drugačije
Vuletić kaže da je potpuno uveren da bi glasovi bili sasvim drugačije raspoređeni da su birači znali za ovakav scenario.
- Izigrane su im i ideologije, i simpatije, i vrednosti... Neki su se opredelili za neku listu baš zbog toga što nije ni za jedne ni za druge, a sada ispada da nije baš tako i da su za šaku vlasti u stanju da prave neke neverovatne koalicije. Neće ljudi to drugačije shvatiti nego kao borbu za malo vlasti, za neku sinekuru, mesto u upravnom odboru i slično - napominje on.
Upitan da li su poslednji manevri opozicije prevara njihovih glasača, politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže:
- Možete to nazvati i tako, a možete i drugačije. Nisu još prevareni. Nisu lideri rekli: „U redu, sada ćemo svi da se ujedinimo po svaku cenu da SNS i SPS ne bi formirali vlast u gradu.“ Ono što su rekle desne partije jeste da one neće učestvovati u vlasti SNS i SPS u gradu.
Za koga će oni lobirati na tim ponovljenim izborima, to će se znati u narednim danima. Ako ih stranačke vođe pozovu da glasaju za Tadića, pitanje je koliko njih će se tome odazvati, a s druge strane je i pitanje koliko tih birača će ostati privrženo tim strankama. To biračko telo je bliže SNS nego Tadiću. To je olako podrazumevanje i pomalo propagandni trik kojim koalicije oko Ðilasa i Tadića pokušavaju da se dokopaju ta dva mandata ne bi li promenili odnos većine i manjine u gradskoj skupštini - zaključuje Dejan Vuk Stanković.
Vladan Glišić, nekadašnji lider Dveri
Strateški i idejni pravac ne bi trebalo da dozvoljava dogovor
Nekadašnji lider Dveri Vladan Glišić napominje da Beograd nije obična lokalna samouprava i da ne može da važi onaj princip da ideologije nisu preterano važne prilikom sastavljanja koalicija.
- Ove, uslovno rečeno desne stranke, koje sad s ostatkom opozicije razgovaraju o vlasti u Beogradu, jesu vodile opozicionu kampanju. Ipak, lično mislim da neće doći do dogovora, jer strateški i idejni pravac ne bi trebalo da im dozvoljava da mogu da se dogovaraju s ljudima koji imaju potpuno druge poglede na neke nacionalne teme.
Čak ni na nivou Beograda ne mogu da zamislim saradnju između s jedne strane Miloša Jovanovića, Milice Ðurđević Stamenkovski i Boška Obradovića, i s druge strane Marinike Tepić ili gospođe koja je rekla da je Republika Srpska zločinačka tvorevina. Ne može da bude dogovora, jer Beograd ipak nije lokal, on je više od lokala. To bi značilo da desne stranke napuštaju neke svoje mnogo ozbiljnije strateške pozicije - upozorava Glišić.
- U poslednjih 30 godina našeg parlamentarizma imamo toliko lupinga da se bojim da su birači već navikli da ono što se obećava u kampanji ne bude isto kao kad se posle pravi vlast. Naravno, kao birači ne smemo da budemo naviknuti i da kažemo da je to u redu.
NE PROPUSTITE
KURIR VAM DANAS POKLANJA IKONU BLAGOVESTI SA ZLATOTISKOM
U dnevnim novinama Kurir danas vas čeka poklon - ikona Blagovesti sa zlatotiskom i molitvom na poleđini.
Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi u znak sećanja na blagu vest, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom Svetog duha na Prečistu Devu", počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe se veruje da je taj dan srećan za kalemljenje voća.
Nekada se narod u selima bojao zime, sve dok taj dan ne prođe.
Čitajte KURIR!
Redakcija Kurira
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO
