VLADA NAJAVLJUJE JASAN KURS: Izbor Miščević dobar signal Briselu, Dačića za balans s Moskvom, a Žigmanova snažna poruka za region!

Sastav nove Vlade Srbije izrazio je jasno opredeljenje naše zemlje da nastavi snažnu odbranu državnih i nacionalnih interesa, još odlučnije korača na evropskom putu, potvrdi spremnost da učestvuje u gradnji stabilnog regionalnog okruženja i sačuva balansiran odnos prema svim međunarodnim akterima, bez naglih obrta u politici vojne neutralnosti. Ovakva ocena naših sagovornika proizilazi iz analize kadrovskih rešenja, pre svega onih koji će biti u prvim borbenim redovima vođenja unutrašnje i spoljne politike.

Jaka imena

I mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić naglasila je da će to biti prosrpska vlada koja će prvenstveno braniti srpske nacionalne interese.

- Imamo zaista jaka imena u vladi, veoma stručne ljude i još jednom se pokazuje da je to prosrpska vlada, nema tu ni levo ni desno, ni istoka, ni zapada, ni severa ni juga. To je vlada koja se bavi i brani naše nacionalne interese - rekla je ona za TV Pink.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za Kurir da se prilikom sastavljanja vlade očigledno vodilo računa da nova rešenja mogu da zadovolje interese i u međunarodnoj i u domaćoj javnosti. Kako objašnjava, Srbija je poslala jasnu poruku da je opredeljena za nastavak evrointegracija, a da su ministri birani tako da sve adrese, od Vašingtona, preko Moskve, do Pekinga, mogu da prepoznaju našu poruku - da im ova vlada nije okrenula leđa.

- Tanja Miščević je među stručnjacima koji su na vrlo čvrstoj evropskoj agendi, kao i Dubravka Đedović, na primer, i još neki. To je dokaz da ulazak u EU ostaje prioritet nove vlade. Tu su i ljudi, poput Dačića, koji imaju dobru konekciju s Moskvom. Žigmanov je dobra poruka za Zagreb i region, ali i za EU, koja insistira na regionalnoj saradnji. Vodilo se računa da u vladi nema imena koja predstavljaju prst u oko za bilo koju međunarodnu adresu. Birale su se umerene, a ne kontroverzne biografije, pa se vidi namera Srbije da pažljivo balansira i učini se sposobnom da odgovori na različite izazove - objašnjava Klačar.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković je uveren da neće biti doneta krupna geopolitička i diplomatska odluka preko noći.

- Izvesno je i da će nova vlada hteti da održi spoljnopolitički kontinuitet s prethodnom, jer je takva politička pozicija optimalna za Srbiju. Da li će se i koliko menjati spoljnopolitički kurs, ostaje otvoreno pitanje i odgovor na njega zavisiće od spoljnopolitičkih okolnosti. Ova vlada, s obzirom na stavove stranaka koje je čine i raspoloženje u javnosti, nema mandat za radikalne spoljnopolitičke rezove u pravcu bilo Istoka bilo Zapada. Ona ima i izazov rešavanja kosovskog pitanja koje deluje kao fatalno nerešivo, ukoliko se traga za minimumom kompromisa obe strane - ocenio je on za naš list.

Teška artiljerija

Bivši diplomata Zoran Milivojević naglašava da su nova kadrovska rešenja potvrda da će vlada i na unutrašnjem i na spoljnom planu biti prosrpska i da će obezbediti nezavisnost u donošenju odluka.

- Nova vlada odražava aktuelno stanje i potrebu za nastavkom čvrste odbrane državnih i nacionalnih interesa. Ako posmatramo spoljni plan, povratak Dačića na mesto šefa diplomatije jeste nastavak politike te odbrane i čuvanja teritorijalnog integriteta, jer je on, u prvom mandatu na tom mestu, bio rodonačelnik politike otpriznavanja nezavisnosti Kosova. Garancija da Srbija ostaje na evropskom putu jeste dolazak Tanje Miščević, koja je u početnoj fazi bila glavni pregovarač Srbije sa EU. Takođe, stručni kadrovi na čelu resora energetike, zdravstva i nauke pokazuju jasnu orijentaciju Srbije da će raditi na standardima koje nas vode ka EU. Ovo je vlada kontinuiteta kada je reč o vođenju politike vojne neutralnosti. I dalje će biti pritisaka da uvedemo sankcije Rusiji, ali se neće promeniti naš stav da čuvamo vitalne interese i zadržavamo pravo da samostalno donosimo odluke - ocenjuje naš sagovornik. Milivojević smatra da je i SNS i SPS u vladu uveo "tešku artiljeriju", što je takođe odraz aktuelnog trenutka i budućih izazova.

Velika očekivanja

Energetika izazov svih izazova

Energetika je, posebno u aktuelnom momentu, isplivala u prvi plan i, prema svim najavama, ali i upozorenjima, biće izazov svih izazova svih vlada sveta, pa tako i naše. Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Kurir da je energetika u fokusu zbog započete energetske tranzicije, ali i aktuelne krize.

- Refleksija naše spoljne politike biće na sve sektore, pa i na energetski. Kao i ceo svet, i mi smo u energetskoj tranziciji, te je potrebno permanentno delovanje na tom polju. Treba polako napustiti fosilna goriva, treba se osloniti na obnovljive izvore, ali ne može samo to. Uz to, imamo energetsku krizu koja donosi potrese u Evropi, a neće ni nas zaobići. Energetska politika se određuje strategijom energetike i našim nacionalnim integrisanim klimatskim i energetskim planom. Prethodna garnitura ministarstva je započela sa izradom tih planova, tako da sad čekamo da se dokumenti završe. Oni će odrediti pravac i tok naše energetske politike. Jer postoji više scenarija, a oni znače gde ćemo i kako investirati, s kakvom dinamikom ćemo praviti nove proizvodne kapacitete, koliko brzo će se izlaziti u susret zadacima koji se tiču klimatskih promena i kako ćemo koristiti sve ovo vreme do 2050. godine. Smer koji se zauzima nadilazi mandat jedne vlade. Ta tranzicija mora da bude pravedna. Ne može se preko noći pogasiti rudnici i ukinuti ugalj, već mora postojati plan kako treba smanjivati emisija. Dakle, s jedne strane cilj je obezbediti energetsku bezbednost i sigurnost, a s druge, moramo ostvarivati i određene klimatske ciljeve jer se i to očekuje od nas kao potpisnika Pariskog sporazuma - objašnjava naš sagovornik.

Kurir.rs