INTERESI VELIKIH: Koliko je slučaj Kosova jak adut Moskvi da ga potegne kad joj odgovara?

U aktuelnoj agresiji Rusije na Ukrajinu kosovski presedan održava se u fokusu svetske, ali i domaće javnosti. Ruski predsednik Vladimir Putin je već u početnoj fazi rata povukao paralelu između Krima i Kosova, čime je nekima u Srbiji dao potvrdu, drugima samo sumnju, a trećima ništa od toga da će u budućim mirovnim pregovorima za Ukrajinu vrlo verovatno koristiti kosovski presedan kao argument za svoje poteze usmerene na određene oblasti Ukrajine.

Novi impuls ovoj temi dao je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, koji smatra da se u Srbiji pojavljuje teza da je njegova zemlja iskoristila "suverenizaciju" Kosova, te poručio da Moskvi nije potrebno da se krije iza kosovskog presedana.

- Cilj je, siguran sam, jedini - da se unese razdor u naše odnose sa Srbijom. Ali naš pristup je pošten i otvoren. Ne treba nam da se zaklanjamo iza "presedana" - naveo je Bocan-Harčenko u autorskom tekstu u Politici.

Jača garancija

Novinar i politički komentator Milovan Jovanović ocenjuje za Kurir da Rusija od 2008. tretira Kosovo kao presedan u svoju korist.

- Za Zapad je to jedinstven slučaj. Moskva je proglasila delove Ukrajine za nezavisne države upravo po principu Kosova. Eskalacija sukoba svakako odgovara Moskvi jer bi se pozicionirala kao posrednik. Ulazak Rusije kao posrednika ni u jednom trenutku neće biti prihvatljiv, ali ona želi da se nametne kao posrednik, da pokuša da ovaj problem reši zajedno sa Amerikom i EU. To nije moguće i nije realno da se desi. Zaleđeni sukobi na Kosovu, u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini služe kao osigurač da te zemlje, kao i Srbija, neće postati deo NATO. Rusija neće priznati Kosovo ne zato što voli Srbiju i Srbe, nego zato što je to njima u interesu i što je faktičko stanje jača garancija od bilo kog potpisanog sporazuma - objašnjava on.

Jovanović kaže da Rusiji odgovara da Kosovo ostane nerešeno pitanje, te joj je u interesu da se prouzrokuje nestabilnost kako politička, tako i ekonomska i bezbednosna.

- A to dovodi do političkih previranja na Zapadnom Balkanu. Cilj Rusije je da gurne Srbiju u sukobe sa susedima, a zatim i u izolaciju - ocenjuje naš sagovornik.

Manipulacije i zloupotrebe

Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacija kaže za Kurir da ne treba gajiti iluzije o motivima ponašanja velikih sila.

- Oni su uvek i jedino skopčani sa njihovim interesima. Tako i Rusija, kada joj odgovara naš presedan, onda ga koristi. Kada joj je važno da podrži svoja gledišta u Srbiji, ona priča kako to nema nikakve veze. To je standardno ponašanje velikih sila u poslednje vreme. Nema tu nikakve ljubavi ili bezrezervne podrške, već samo interesi. Dobro je kada se interesi poklapaju, ali nije dobro kada se naša teška situacija zloupotrebljava, bilo ko da je u pitanju. Podrška je dobrodošla, ali ne i manipulacija i zloupotreba - naglašava naš sagovornik.

Miletić ocenjuje da je Putinovo potezanje kosovskog presedana bila pragmatična politika i pokušaj opravdavanja ruskih akcija u Ukrajini.

- To je bilo ukazivanje na iste principe delovanja kao što je Zapad delovao na KiM. Koristeći njihovu retoriku i njihov način delovanja, Putin je po istim principima delovao u Ukrajini. Ali pošto je sad sve to otišlo toliko daleko, sa sankcijama i celom političkom situacijom u svetu, njemu više i nije važno i nekako je prestala potreba da opravdava svoje poteze - smatra Miletić.

Putin jasan

Iznad svega zaštita ruskih interesa

Bocan-Harčenko poručuje da, ako se pročitaju izjave predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, razume se da državno rukovodstvo "iznad svega stavlja zaštitu nacionalnih interesa Rusije, osiguravanje bezbednosti otadžbine, a u svom delovanju striktno sledi međunarodno pravo". Bocan-Harčenko je dodao da u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja polaze od iste premise i naglasio da je stav Rusije nepromenljiv, odnosno da pravedno rešenje treba da se traži u dijalogu između Beograda i Prištine, u međunarodnim okvirima definisanim u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

- "Kosovski presedan", zarazan primer samoproglašene "nezavisnosti", svakako jeste činjenica. Sećam se da su naši bivši zapadni partneri po rešavanju kosovskog pitanja, najpre SAD, zahtevali da se kolektivno utvrdi, uprkos logici realnog života, da je Kosovo "jedinstven slučaj" (sui generis), a u duhu njihovog pokvarenog koncepta "poretka zasnovanog na pravilima". Na pravilima koja samovoljno određuje Zapad - ocenio je ruski diplomata.

Kurir.rs