To što je zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope danas prihvaćen na vanrednoj sednici Komiteta ministara Saveta Evrope (KMSE) i prosleđen u Parlamentarnu skupštinu na davanje mišljenja je demonstracija sile Kvinte, sa liderskom ulogom Nemačke, koja je mobilisala sve svoje diplomatske kanale, od Strazbura preko zemalja članica SE, angažujući svoje ambasade, do ogromnog pritiska koji je išao ka Rejkjaviku kao predsedavajućem, kaže za Kosovo onlajn šefica Misije Srbije pri SE Aleksandra Đurović.
Ona vidi dva razloga zašto je zahtev za članstvo u SE koji je Kosovo podnelo u maju prošle godine baš sada ušao u proceduru - prvi što je počelo zasedanje Parlamentarne skupštine i drugi što predstoji sastanak na visokom nivou Beograda i Prištine u Briselu, 2. maja.
"Jedan razlog je prolećno zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE). Nikada se nije desilo u istoriji Saveta Evrope da se održava neki vanredni sastanak KMSE u nedelji kada zaseda Parlamentarna skupština, to je presedan. Druga stvar je najavljeni razgovor na visokom nivou 2. maja između predsednika Vučića i Kurtija. Iako smo izneli argumente da upravo taj sastanak treba da se sačeka, da se vidi kakvi će biti rezultati tih razgovora, odnosno da se konačno predstavi nacrt Statuta Zajednice srpskih opština, shvatili smo u neformalnim razgovorima sa predstavnicima određenih zemalja, da je upravo to jedan od razloga za žurbu. Odnosno, uslovljavanje Kurtija da procedura za članstvo Prištine u SE otpočne, da bi se se u Briselu raspravljalo o nacrtu Statuta ZSO", objašnjava Đurović.
NE PROPUSTITE
Ona kaže da su sve urgencije oko zahteva Prištine za članstvo i mobilizacija svih zemalja Kvinte, a posebno Nemačke, bile sa tim ciljem.
Prilikom sazivanja vanrednog sastanka KMSE, dodaje, oni su prekršili čak i Poslovnik o radu jer je izričito navedeno u jednom od članova da svaki sastanak mora da bude najavljen na poslednjem održanom.
"Na poslednjem sastanku koji je bio 19. aprila, ni u jednoj rečenici nije najavljena mogućnost da će da se održi neki novi sastanak, osim onog koji je redovan, 3. maja. I ovo sazivanje sastanka KMSE na način koji krši pravilnik procedure rada Komiteta ministara takođe je bila demonstracija sile. Mnoge zemlje ovde u neformalnim razgovorima iskazale su nezadodovoljstvo zbog toga što je data urgencija preko kršenja pravilnika rada samo da bi se zadovoljili nečiji interesi", navodi Đurović.
Ambasadorka kaže da se naša delegacija snažno protivila donošenju odluke da se zahtev Prištine prosledi u PSSE zbog čega je na zahtev Srbije o tome glasano na sastanku Komiteta ministara.
Za ovu odluku glasali su predstavnici 33 zemlje, sedam je bilo protiv (Srbija, Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Kipar, Španija i Mađarska), dok je pet bilo uzdržano (Grčka, Slovačka, Moldavija, Ukrajina i BiH). Jermenija nije glasala.
"Niko od predstavnika 33 zemlje koje su glasale za, osim predstavnika Albanije, nije uzeo reč na današnjem sastanku. Očigledno je razlog tome što nisu imali ništa pozitivno o tome da kažu u prilog otpočinjanju cele procedure i zasluga Prištine da bi do toga došlo. Zašto baš niko od onih koji su bili toliko zainteresovani da do ovog sastanka dođe i mnogo radili mimo radara zvaničnih sastanaka na tome, na zvaničnom sastanku nisu imali baš ništa da kažu", pita se Đurović.
Ona objašnjava da je prosleđivanje zahteva za članstvo iz KMSE u Parlamentarnu skupštinu prva faza učlanjenja u SE koja je prilično dugačka. Sada PSSE treba da imenuje izvestioce u nekoliko komiteta. Nakon toga, ukoliko je dvotrećinskom većinom poslanika PSSE dato pozitivno mišljenje na zahtev, dolazi treća faza, a to je vraćanje na Komitet ministara na konačnu odluku.
(Kurir.rs/Kosovo onlajn)
NE PROPUSTITE
