Kosovo je jedna bomba u Evropi koja svakog časa može da eksplodira. Srbija ima i previše strpljenja, trudi se da ne dođe do sukoba, ali naš narod na KiM više ne može da trpi, ne može da izdrži sve što mu se dešava, teško je i gledati kako maltretiraju Srbe, kako ih hapse iz dana u dan... Naša država danas ima mnogo bolju vatrenu i vojnu moć nego što smo imali 1999. godine i u svakom trenutku može da odbrani i zaštiti naš narod, kaže u razgovoru za Kurir penzionisani general-major Vojske Srbije Vidosav Kovačević, predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije (SUBNOR) i nekadašnji načelnik Vojne akademije.
On ističe da se ne može porediti stanje u srpskoj vojsci 1999. godine i danas. - Danas je vojska mnogo jača i opremljenija. Naš vojnik je opremljen za 21. vek i slobodno može - po opremljenosti i obučenosti - bez imalo stida da se uporedi s bilo kojim vojnikom NATO - kaže on.
Jedinstvo države, vojske i naroda
Kovačević je, inače, tokom NATO bombardovanja obišao gotovo celu zemlju, jer je tadašnja komanda vazduhoplovstva, kojoj je pripadao, formirala nekoliko timova za prikupljanje građe o dejstvima i stradanjima.
- Imao sam kameru i kamermana, pa smo špartali od Subotice do Tivta. Nisam bio na jednom mestu stacioniran, tako da sam svedok s lica mesta, video sam mnogo više nego oni koji su tokom tog rata sedeli u komandnim centrima. Imao sam sreću da ulovimo jedini ratni snimak ispaljivanja iz "neve", zabeležili smo dejstva pilota, te raketaša i pripadnika jedinica VOJIN, koji su čuda pravili, potom poletanja "migova 29", obaranja F-117 i F-16. To je posle sve prikazano u filmu "Slobodno nebo", gde nema politike, nego su prikazana samo dejstva naše vojske - priča naš sagovornik.
Ističe da je u vreme bombardovanja SRJ postojalo izuzetno veliko jedinstvo države, vojske i naroda.
- To je bilo nešto neviđeno. Naša vojska je tada već imala iskustvo iz ratova u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH. Imali smo iskustva PVO Republike Srpske u borbi protiv NATO avijacije. Veliko je bilo herojstvo naših boraca na Kosovu, posebno onih koji su bili na Košarama i Paštriku. Snalažljivost, obučenost i pripremljenost svih bili su dobri, a kad je reč o vazduhoplovstvu, mi smo već 1998. znali da će doći do bombardovanja, pa smo na vreme izvukli sve s postojećih položaja. Pravili smo i makete aviona i tenkova, radarskih i raketnh položaja, što nam je takođe pomoglo. Mi u nekoliko prvih dana rata nismo imali žrtava, što je doprinelo i stanju morala - kaže Kovačević i dodaje:
- NATO je očekivao manji otpor. Oni su očekivali da će sve razbiti za pet dana, pa im je bio problem kad se to produžilo. Inače, putujući kasnije po svetu, saznao sam koliko je tokom bombardovanja bilo veliko nejedinstvo unutar NATO pakta. Mnogi piloti, odnosno mnoge države su odbijale da učestvuju u bombardovanju nekih civilnih ciljeva.
Poštuje se samo sila
Danas, kad govori o tom periodu, kaže da se odmah seti povlačenja srpske vojske s Kosova 1999, koje je, kako navodi, za vojnike bilo tužno i jadno.
- Ostavljamo narod na milost i nemilost, kao što smo se 1991. povlačili iz Hrvatske, kada je doneta ta sumanuta odluka da se JNA povuče iz Hrvatske i Slovenije... Sada vidimo da, što se tiče međunarodne zajednice, ništa nije ostvareno iz Kumanovskog sporazuma, kojim je okončan rat na Kosovu, i Rezolucije 1244, koja je usvojena dan kasnije. Doduše, ostvareno je jedino to da se srpska vojska povuče s KiM, prekinuto je bombardovanje, što je jako bitno, ali sve ostalo što je dogovoreno i potpisano - nije ispoštovano. Pre svega, zaštita života i imovine Srba na KiM. Poražavajuće je što živimo u svetu u kojem se stiglo do toga da sve može da se potpiše, ali da se onda to ne sprovodi i ne poštuje. Došli smo do toga da se danas u svetu ništa ne poštuje osim sile. Ali vidim da sledi jedno prestrojavanje sveta i uspostavljanje novog međunarodnog poretka - navodi Kovačević.
U ovako izazovnom vremenu, ocenjuje kao veoma dobru odluku Srbije da bude vojno neutralna.
- Vojna neutralnost je moguća i izvodljiva, to je sasvim dobar izbor. Daje vam slobodu da možete razgovarati sa svima, da možete kupovati oružje od svih i da, pritom, sami odlučujete o odbrani sopstvenog neba, sopstvene države - ističe on.
Vratiti služenje vojnog roka
Kovačević se zalaže i za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.
- Ukidanje je bilo pogrešna odluka. Treba razmišljati o vraćanju vojnog roka, stotine hiljada mladih ljudi ostale su neobučene za odbranu sebe, svoje porodice, države... Mi smo išli na profesionalizaciju vojske, prepisivali smo neke evropske modele... Ja sam proputovao celu Evropu i samo ću vam reći ovo: Turska ima milion vojnika i, kada bi krenula prema Evropi, ne bi imao ko da je zaustavi gore do Finske, jer Evropa nema vojsku i promašaj joj je oslanjanje na odbrambene kapacitete NATO... Ali, evo, vidimo da i unutar Evrope počinje neko lomljenje, neko pominjanje pravljenja sopstvene vojske... Dakle, Srbija mora da vrati redovno služenje vojnog roka. To, naravno, treba prilagoditi današnjoj omladini, naći način kako ih privući... Pa neka to budu i kursevi od po tri meseca - smatra Kovačević.
Govoreći o rusko-ukrajinskom ratu, naš sagovornik kaže da ne veruje u skoriji završetak ovog velikog sukoba na tlu Evrope.
- Zbog velikih žrtava je suludo ovo reći, ali utisak je da svima odgovara da ovaj rat što duže traje. Rusija odugovlači jer čeka novo prestrojavanje u Evropi i svetu, neku novu podelu snaga među državama, i to je, koliko vidimo, već počelo da se dešava. A Ukrajina se u ovom ratu ne pita ništa, o svemu reč vodi NATO, s ciljem da iscrpljuje Rusiju, ali mislim da im to baš i ne ide - zaključuje Kovačević.
Tradicija duga 75 godina
Da vratimo organizaciji SUBNOR mesto koje joj pripada
Kovačević navodi da SUBNOR ove godine obeležava 75 godina rada, što ga čini jednom od najstarijih organizacija u Evropi. Ističe da, osim duge tradicije i međunarodne priznatosti, imaju oko 100.000 članova, među kojima je i nekoliko živih učesnika borbi u Drugom svetskom ratu.
- Imamo i podršku države, predsednik nas je odlikovao Sretenjskim ordenom... Pre dve godine smo promenili ime u Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije i postavili organizacija na tri stuba. Prvi stub su oslobodilački ratovi u 19. veku i početkom 20. veka, zaključno s Prvim svetskim ratom, drugi stub je antifašistička, partizanska borba u Drugom svetskom ratu i treći stub su ratovi i borci ratova iz devedesetih godina. Naš cilj je da vratimo organizaciji SUBNOR mesto koje joj pripada u društvu - kaže Kovačević.
Inače, u martu ove godine je u Beogradu, posle 70 godina, održan i kongres Svetske federacije veterana i tom prilikom je Kovačević izabran za zamenika predsednika ove velike organizacije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
