Predsednik Spoljnopolitičkog odbora u parlamentu Austrije Kristof Macneter poručio je da je Austrija uvek bila i ostala prijatelj Srbije na evropskom putu, kao i da mnoge zemlje na Zapadnu ne podržavaju politiku Prištine.
Macneter je naveo da Beč, ali i Brisel, žele da vide ceo region Zapadnog Balkana kao punopravne članice Evropske unije, i da nastoje da pomognu pri prevazilaženju svih političkih i drugih izazovan na tom putu.
- Podržavali smo sve zahteve država koje su nastale raspadom Jugoslavije na tom putu. Nakon krvavih ratova devedesetih potrebno je danas da imamo mirno okruženje skoro u samom srcu Evrope. Ne smemo da dozvolimo da imamo nacionalne nesuglasice koje se završavaju u krvavim obračunima. Takav pristup se pokazao učinkovitim, jer mi danas vidimo da su Slovenija i Hrvatska u Evropskoj uniji, a imamo i otvorene razgovore sa mnogim drugim državama Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju - kaže Macneter.
Kako navodi, politika Austrije uvek je snažno podržavala i pomagala približavanje Srbije Evropskoj uniji.
- Problem na koji često nailazimo sa državama kandidatima sa Zapadnog Balkana nakon otpočinjanja pristupnih pregovora jeste otvaranje i zatvaranje poglavlja, odnosno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva s pravnim tekovinama EU - ističe on..
Pitanje KiM je veliki problem.
Osvrnuo se i na poslednju rundu dijaloga Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou koja je održana u Briselu 14. septembra.
- Veliki problem za sve je situacija na Kosovu, možda i jedan od najvećih. Lideri na Kosovu ne pokazuju istinsku želju da prihvate sva prava manjina, i nesuglasice na tom polju i dalje traju. Mnoge Zapadne države ne podržavaju aktuelnu politiku Prištine, i nadamo se da će se naći mirno rešenje koje će podrazumevati zajednički život, i rad svih na Kosovu - napominje on.
Dodaje da je neophodan konstruktivan dijalog kako bi Srbija nastavila put ka članstvu u Evropskoj uniji.
On je, takođe, ukazao na to da Austrija, pored dijaloga Beograda sa Prištinom, pomno prati kako u kom smeru se formira politika Srbije u svetlu rata u Ukrajini.
- Posmatramo kako Beograd reaguje na situaciju sa Rusijom, i da li će Beograd biti novi saveznika Vladimira Putina. Tu ne može biti prekih i neosnovanih zaključaka, to nije neko fudbalsko klađenje, već pitanje u kakvom pravnom okviru želite da živite. Odnosno, hoćete li imati demokratiju, otvoreno i liberalno društvo bez državnih granica, ili potpuno suprotno. To je odluka koju Beograd mora da donese, a na to bi trebalo da utiče jedino to kakav će način života imati ljudi - da li će sami odlučivati o tome kako žele da žive, i žele li sistem sličan onom koji je već doveo do krvavih sukoba u ovom delu Evrope - naglasio je on.
Ne postoje "brze trake" za članstvo u EU.
- Austrija podržava i sve one države van područja Zapadnog Balkana u pregovorima za članstvo u EU. Primera radi, podržavamo i Moldaviju na ovom putu. Takođe, ako Ukrajina ispuni svih sedam pretpristupnih uslova (do sada je ispunila dva) za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU mi ćemo je održati. Svima bi moralo da bude jasno da je EU jedinstvena po pitanju da ni za koga nema takozvanih "brzih traka" za pristupanje EU - kaže Macneter.
Rekao je i da je interesovanje EU za Ukrajinu, i obrnuto, zabrinulo mnoge političke aktere, i rodilo sumnji da će Ukrajina postati članica mnogo brže nego neke zemlje Zapadnog Balkana baš zbog rata u Ukrajini.
- To neće biti slučaj, i Austrija čvrsto stoji iza tog stava, što je i Aleksandar Šalenberg, naš ministar spoljnih poslova, više puta istakao. Jedino je važno da zemlja kandidat u procesu pristupnih pregovora usvoji sve pravne tekovine EU uspešno, i to će se pozitivno odraziti na njeno pristupanje EU. Nadam se da ću za svog života videti Beograd i posetiti ga kao deo Evropske unije - rekao je zaključio je Macneter.
Kurir.rs/Kosovo Online/Blic
NE PROPUSTITE
