U jednom od nastavaka duhovitog holivudskog filmskog serijala "Policijska akademija", snimljenog davnih osamdesetih, ali se redovno i dan-danas reprizira o praznicima, postoji urnebesna scena: dva nesposobna i korumpirana policajca, neprijatelja glavnih junaka, na čijoj su strani naše simpatije, u jednom momentu nađu se odvojeni žičanom ogradom od grupe građana koji bi da se s njima obračunaju.
Masa bi ih odrala, svukla gole i uvaljala u katran i perje, ali je ograda visoka, pa se dvojica ljigavaca, uverenih u svoju nedodirljivost, rugaju onima koji u nemoćnom besu psuju i drmusaju žicu. I jedni i drugi, dok traje ta scena, kreću se duž ograde, bes mase raste, a ruganje ljigavaca postaje sve drskije, dok iznenada ne naiđu na mesto gde se ograda prekida, nestaje... Izraz njihovih lica u trenutku u kojem shvataju da više nisu zaštićeni, da su pogrešno procenili situaciju i da je došao trenutak da plate svoju drskost, neprocenjiv je!
Prisetili smo se ove scene kad se pojavio snimak na kojem je Dejan Dimitrijević iz Blaca, član privremenog opštinskog organa i četvrti na listi SPS za odbornike, pevao "Vučiću, pederu".
Mali bog iz Blaca
Poslednjih dana nekoliko istaknutih socijalista imalo je ovakve napade hrabrosti. Novica Tončev, ministar u vladi Ane Brnabić optužio je Vučića i Vučevića da SPS otimaju glasove. Igor Braunović, 19. na republičkoj izbornoj listi SPS, uz sasluženje Đilasovog kuma Mlađe Đorđevića, u pismu javnosti tvrdi da se Vučić bruka sedeći na hoklici ispred Trampa, dok je njegov stranački šef Ivica Dačić, "najmudriji Srbin u poslednje vreme", zaslužan za sve uspehe naše diplomatije!
Sad ovaj mali bog iz Blaca... Kao da je SPS negde povoljno nabavio šleper ludih gljiva pa ih razdelio svojim viđenijim članovima!
Stvar je jednostavnija: socijalisti se, hvala bogu, nisu otrovali, posredi je njihova glupost.
Neko im je rekao da predizborne ankete pokazuju da nova vlada SNS neće biti moguća bez SPS, pa su živnuli. Kao što su oni glupi panduri iz filma bili uvereni da im preko ograde niko ne može ništa, tako i ovi smatraju da ih "koalicioni potencijal" čini nedodirljivim. A mora i da im je neko došapnuo da "Putin njih najbolje voli" od svih srpskih stranaka.
Čini im se da je došao trenutak da naplate sve one godine duboke frustriranosti zbog pripadanja partiji čiji je zenit nepovratno prošao 5. oktobra, pa su spali na mrvice sa stola i milost starijeg partnera. Njima stid, svakako, nije poznata kategorija, ali su instinktivno osećali da nešto duboko nije u redu s pevanjem "Miljacke"... I sad im se učinilo da je vreme da rašire krila! Da im je more do kolena!
Sve stekli ulizivanjem
Ima da pevaju šta im se peva, neće više da primaju narudžbine! I ne treba niko da ih kiti novčanicama, dosad su, hvala bogu, dovoljno nakupili!
Bez obzira na stranačku pripadnost, ne možete a da ne osetite odvratnost prema ovim likovima, koji su sve što imaju stekli zahvaljujući ulizivanju i poštovanju političke hijerarhije. Zapovesti onih na položajima iznad njihovog izvršavaju bez pogovora, trčeći sve petama se udarajući u dupe, a prema podređenima su despoti. U kafani u svom Blacu su bahati, a u kabinetu šefa u Beogradu presamićeni... I sad oni dižu glavu!
"Ja da sednem na onu hoklicu kod Trampa? Brate, pljunuo bih mu na tepih...", junači se Braunović grleći Mlađu Đorđevića i pljuckajući mu u uvo, a ovaj odgovara: "Znam, brate! A kod Putina kanabe onoliko, kao odavde do pevačice...", i viljuškom okreće parčiće pečenja u potrazi za rebarcima.
Priznajte da, bez obzira na stranačku pripadnost, poželite bar na tren da Vučić što ubedljivije pobedi, samo da biste videli kako ovaj hor pred njim, kriveći vratove, tercira svom šefu dok ovaj izvija "Ko bi reko čuda da se dese...". A kapi znoja rose mu visoko čelo.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
