VELIKI BRAT: Prate baš svaki naš korak, a to pravdaju pandemijom kovida 19

Pandemija koronavirusa obeležila je celu 2020. i promenila naše živote na milion načina, ali jedan, veoma bitan, često se previđa - praćenje svega što radimo postalo je intenzivnije i masovnije nego ikad pre.

Zatvaranje zbog kovida 19 nateralo je sve nas da na internetu provodimo mnogo više vremena - radilo se onlajn, sastančilo se i družilo preko video-poziva, neprestano su se pratile vesti s različitih aplikacija, striming-servisi doživeli su dodatni procvat... U digitalnoj eri, koja, nažalost, već godinama liči na svet iz knjige „1984” Džordža Orvela, nagla i prinudna selidba skoro cele planete na internet samo je omogućila da svi budemo još ranjiviji i da se prati baš sve što radimo.

Tehnološki giganti

Tehnološki giganti iz Silicijumske doline već dugo zarađuju milione skupljajući i prodajući podatke o korisnicima i sve to su samo pojačali, ali su se u to sad uključile i mnoge države, pravdajući masovni nadzor borbom za zaštitu zdravlja građana.

- Tehnološki napredak poslednjih godina doveo je do toga da pandemija kovida 19 bude apsolutno novo iskustvo za moderno društvo. Ljudi u vreme španske groznice 1918. nisu imali priliku da razgovaraju i vide rođake izolovane u drugom delu zemlje, nisu mogli da rade od kuće, niti da prate koncerte svojih omiljenih muzičara sa kauča - pišu u radu „Pandemija kovida 19: Još jedan katalizator za državno praćenje ljudi” portugalski istraživači i sociolozi Antonija do Karmo Bariga, Ana Filipa Martins, Marija Žoao Simoes i Delsio Faustino Nunjes.

Oni navode da su mnoge vlade požurile da pokrenu elektronske sisteme nadzora bez razmatranja etičkih posledica ili debate unutar društva.

Kina i Amerika

- Sve zavisi od zemlje do zemlje, neke vlade su agresivnije u tome od drugih, a neke koriste situaciju da uvedu nove tehnologije ili pojačaju praćenje političkih protivnika. Tehnologije koje države poseduju imaju neverovatan potencijal za praćenje pojedinaca i krše njihovu prijatnost. Važno je naglasiti da većina mera masovnog nadzora predstavlja pretnju po privatnosti i demokratiju, a sada se suočavamo s rizikom normalizacije praćenja. Osim toga, opasno je što je nadzor sve prisutniji zbog mera uvedenih kao odgovor na krizu - pišu istraživači.

Američki istraživači Natali Ram i Dejvid Grej u radu „Nadzor u vreme kovida 19” navode da je Kina uvela aplikaciju za pametni telefon koju su svi morali da instaliraju i onda su bili obeležavani crvenom, žutom ili zelenom u zavisnosti od toga da li predstavljaju „zdravstvenu opasnost”, pa im je bio ograničavan pristup tržnim centrima, metrou i drugim javnim mestima. Sličan sistem obaveštavanja ljudi o zaraženima uveden je i u Južnoj Koreji, ali i u Severnoj i Južnoj Dakoti.

- Američka vlada već prati gomile mobilnih telefona pravdajući to borbom protiv korone. Privatne firme brzo su se uključile. Gugl analizira lokacije korisnika za svaki okrug u SAD. Sa Kinom, Južnom Korejom, Singapurom, Izraelom i drugima, koje navode kao primer, mnogi traže sličan nivo praćenja i na evropskim i američkim tržištima - navode oni.

Britanski Gardijan nedavno je objavio tekst u kome tvrdi da se uvođenje nadzora karakteriše kao nužno zlo, ali da postoji opasnost da dođe do „normalizacije praćenja”. Međutim, mnogi eksperti upozoravaju da je ono već postalo sveprisutno.

Predviđanje

- Ako vam je potreban argument da živite u naučnofantastičnom svetu, samo pogledajte u svoj telefon. Ovaj slatki, tanki i neverovatno moćni alat postao je centralan u našim životima, toliko da i ne razmišljamo o tome. Deluje sasvim normalno da ga izvučete iz džepa, gde god da ste na planeti i da pričate sa nekim na ko zna kom delu planete. Ali svakog jutra kad uzmete telefon u ruke, pravite sporazum sa operaterima: „Hoću pozive, a zauzvrat kompanija uvek zna gde sam.” Ovo je veoma intiman vid nadzora. Telefon prati gde živite i gde radite. Prati gde provodite vikende i večeri. Prati koliko često idete u bar i da li vozite brzo. Prati i sa kim se srećete i pored koga spavate. Ovi akumulirani podaci mogu da bolje odslikaju vaš dan nego vi sami. Još 2012. naučnici su uspeli da ovakve podatke iskoriste i da s neverovatnom preciznošću pretpostave i šta ćete da uradite u naredna 24 sata - piše Brus Snajer, američki kriptograf, kompjuterski stručnjak i pisac u knjizi „Podaci i Golijat: Skrivena borba za prikupljanje podataka i kontrolu nad vašim svetom”.

DETEKTIVI NEPOTREBNI

Moramo da shvatimo opasnost

Brus Snajer piše da je pre mobilnih telefona, da bi vas neko pratio, bio neophodan privatni detektiv.

- Sada to nije potrebno. Telefon automatski prikuplja podatke i svi oni su tu da ih neko pokupi. Vlade koriste ovo da zastrašuju i kontrolišu mase. Tako je vlada Ukrajine 2014. orvelovski poslala svim učesnicima demonstracija poruku: „Dragi korisnici, registrovani ste kao učesnik masovnih nemira.” A ovo se ne dešava samo u totalitarnim društvima, slična stvar se dogodila u Mičigenu 2010. Postoji cela industrija posvećenja praćenju u realnom vremenu - kako kupujete i šta, pa vam onda tako stižu i reklame. Postoje kompanije koje u okviru ovih podataka prave profil svakog od nas. Tehnološke kompanije nam poklanjaju aplikacije koje zatim prate svaki naš korak preko GPS, a sve to koriste i državne agencije poput američke NSA ili britanskog GCHQ. Današnja tehnologija daje vladama i korporacijama ogromne sposobnosti za masovni nadzor, a on je opasan jer omogućuje diskriminaciju i čini nas manje bezbednim. Moramo da shvatimo opasnost toga i da se borimo - navodi on.

TOP 5

Najpraćeniji gradovi

1. Čenaj, Indija 657

2. Hajdrabad, Indija480

3. Harbin, Kina411

4. London, Britanija399

5. Sjamen, Kina385

* broj kamera na kvadratnom kilometru

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Shutterstock