KO SU BILI NEMANJIĆI (6): Stefan Dečanski - zlosrećni kralj

Kralj Milutin ženio se četiri puta, svaki put da bi stvorio novi politički savez ili učvrstio postojeći. Svoju prvu suprugu, tesalsku princezu koja mu je rodila sina, vratio je prosto kući. Zatim je zaveo ćerku ugarskog kralja, sestru žene svog brata Dragutina, oženio se njom pa je ubrzo oterao. Treća njegova supruga bila je ćerka bugarskog cara i rodila mu je sina Stefana Dečanskog. Taj brak je kasnije poništen, a Stefan je postao nezakonito dete, da bi kralj mogao da se oženi i četvrti put - vizantijskom princezom Simonidom.

Kod tatarskog kana

Sve to unelo je docnije zbrku u radosled u nasleđivanju prestola i dovelo do pravih ratova.

Stefan je rođen u poslednjoj četvrtini 13. veka, i kao desetogodišnjak sa decom druge srpske vlastele bio je upućen na dvor tatarskog kana Nogaja, da tamo nekoliko godina bude talac. Njegov otac, kralj Milutin oženio ga je ćerkom bugarskog cara i dao mu na upravu jednu oblast. Ali kad je Milutin pokušao da za naslednika srpskog prestola proglasi Vizantinca, brata svoje poslednje žene Simonide, Stefan se pobunio. Milutin ga je zarobio i poslao u Skoplje, gde su ga njegovi dvorjani oslepili. Sa ženom i dva deteta, sinovima Dušanom i Dušicom, bio je zatočen na dvoru vizantijskog cara.

Uprkos naređenju, Stefan nije bio potpuno oslepljen, ali je iz straha od kralja Milutina nosio povez preko očiju.

Osećajući da mu se bliži kraj, Milutin je 1320, uz posredovanje sveštenstva, posle sedam godina sinu oprostio pobunu i dao mu na upravu Budimljansku oblast u Zeti. Milutin je umro u jesen 1321. godine, a onog trenutka kad je čuo za očevu smrt, Stefan je obznanio da mu je Sveti Nikola vratio vid i skinuo je zavoj sa očiju. Vratio se u Rašku, gde je pridobio za sebe vlastelu i Crkvu, i tako ojačan, predložio je Milutinovom sinu iz prvog braka Konstantinu da podele vlast.

Kad je Konstantin odbio, počela je nemilosrdna borba oko Milutinovog nasleđa, i da Srbija nije već bila jaka država, lako je moglo da se desi da je pretendenti na presto upropaste. Stefan je posle sedamdeset dana pobedio svog polubrata i na Bogojavljenje 1322. u Prizrenu krunisan se za kralja. Presto je docnije ratom morao da brani i od drugog pretendenta na krunu, sina svog strica Dragutina.

Stefan Dečanski nastavio je širenje srpske države ka jugu na račun Vizantije koje je započeo njegov otac, a nakon pobede nad Bugarima kod Velbužda, stvorio je od Srbije najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu.

Posle smrti prve žene, oženio se vizantijskom princezom i sa njom dobio sina i ćerku.

Poštuju ga i Albanci

Ali kad je tog sina odredio za naslednika krune, stariji sin Dušan ga je, uz pomoć vlastele, zbacio s vlasti i zatočio u Zvečanu. Ne zna se pouzdano da li je Stefan Dečanski 1331. umro od srčanog udara ili je ubijen po Dušanovom naređenju. Srpska pravoslavna crkva, koja Stefana Dečanskog slavi kao Svetog kralja, za njega kaže da je „od oca oslepljen, od sina udavljen“. Kao svetitelja poštuju ga i katolici i Albanci (katolici i muslimani).

Kruna Stefana Dečanskog danas se čuva u Muzeju Crne Gore na Cetinju.

Sačuvani manastir Visoki Dečani

Stefan Dečanski lično je položio ugaoni kamen i počeo gradnju Dečana 1327. godine. Sa svojim neuobičajenim merama - 36 metara dužine, 30 visine - kojima duguju ono „Visoki“ u imenu, Dečani su najveći i najbolje očuvani srednjovekovni srpski manastir. Manastirske zgrade stradale su u vreme turske okupacije, ali je crkva sa svojim vrednim freskama iz 14. veka do danas ostala potpuno sačuvana.

Kurir / Momčilo Petrović

Foto: Arhiva