LAŽI I KRVOPROLIĆE: Rat u Iraku pokrenut na osnovu izmišljenih tvrdnji da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje

Amerika i njeni saveznici 20. marta 2003, pre pune dve decenije, započeli su rat protiv Iraka i iračkog vođe Sadama Huseina zbog optužbi da poseduje oružje za masovno uništenje, kao i da skriva organizatore terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

Predsednik SAD Džordž Buš već 1. maja 2003. godine proglasio je pobedu i „završetak misije”, ali su borbe nastavljene. Kraj ratnih operacija i kasnije je objavljivan više puta, kao i povlačenje američke vojske, ali više hiljada vojnika i dalje je tamo, a, kako stručnjaci naglašavaju, Irak nije ni mirnije, ni demokratskije, ni razvijenije mesto nego što je to bio 2003.

Cena sukoba

- Prema procenama koje je ove nedelje objavio projekat „Cena rata” Univerziteta Braun, ratovi u Iraku i Siriji koštali su SAD 179 biliona dolara, uključujući troškove Pentagona i Stejt departmenta, brigu o veteranima i finansiranje konflikta. Ako se tu uključi socijalna zaštita veterana do 2050, cena skače na 2,89 biliona dolara. Projekat navodi da je u Iraku i Siriji za 20 godina poginulo 4.599 američkih vojnika, dok je broj iračkih i sirijskih civilnih, vojnih, policijskih, pobunjeničkih i ostalih žrtava između 550.000 i 584.000. Tu su uključeni oni koji su stradali u direktnim sukobima, ali nema procene stradalih od bolesti, gladi i nasilnih migracija. Američki kredibilitet je takođe pretrpeo veliki udarac zbog Bušove odluke da pokrene invaziju zasnovanu na izmišljenim, preteranim i suštinski netačnim obaveštajnim podacima o iračkom oružju za masovno uništenje - navodi Rojters.

Agencija navodi da se SAD i dalje suočavaju s greškama napravljenim tokom invazije.

Ismejana omaška

Gaf ili osećaj krivice?

Bivši američki predsednik Džordž Buš mlađi tokom prošle godine često je kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu, ali je na jednom skupu napravio grešku koja je nasmejala celu salu, a mnogi su komentarisali da je pitanje da li je to gaf ili osećaj krivice. Govoreći o nepostojanju demokratije u Rusiji, on je rekao:

Odluka jednog čoveka da pokrene potpuno neopravdanu i brutalnu invaziju na Irak... Mislim, Ukrajinu.

Cela sala je prasnula u smeh, pa rečenica nije završena. Kada se smeh stišao, Buš je dodao:

U svakom slučaju, imam 75 godina.

- Odluka Džordža Buša da skine Sadama Huseina s vlasti na silu, način na koji je mali broj američkih trupa omogućio etničke sukobe i eventualno povlačenje 2011. mnogo su zakomplikovali američku politiku na Bliskom istoku, kažu stručnjaci. Kraj Sadamove manjinske sunitske vlade i zamena šiitskom većinskom vladom u Iraku pojačala je uticaj Irana. Povlačenje vojske SAD 2011. stvorilo je vakuum koji je omogućio uspon džihadističke Islamske države, koja je u jednom trenutku držala skoro trećinu Iraka i Sirije, ali i raširilo strah među arapskim državama da ne mogu da se pouzdaju u SAD - navodi Rojters u istraživanju povodom 20 godina od invazije.

Bivši zamenik američkog državnog sekretara Ričard Armitidž, koji je bio na toj funkciji u vreme kada je rat pokrenut, naveo je da je „američka invazija ogromna strateška greška koja bi mogla da se poredi s napadom Adolfa Hitlera na Sovjetski Savez 1941. godine”.

Neki drugi zvaničnici i danas smatraju da rat nije bio greška.

- Skidanje Sadama s vlasti opravdava cenu rata. Vredelo je jer nije postojalo samo pitanje: „Da li Sadam ima oružje za masovno uništenje 2003?” Drugo pitanje je: „Da li bi Sadam imao to oružje za pet godina?” i moj odgovor je: „Da”. Najveća greška koja je napravljena posle skidanja Sadama je povlačenje 2011. godine - rekao je za Rojters Džon Bolton, republikanac koji je bio u Bušovoj administraciji i zalagao se za rat.

Na pitanje koja im prva reč pada na pamet kada se spomene invazija na Irak, Lari Vilkerson, nekadašnji šef kabineta državnog sekretara Kolina Pauela, kaže: „Katastrofa”, a bivši američki ambasador u Iraku Džim Stajnberg: „Nepotrebno”.

Uspon i pad iračkog diktatora

Sadam obešen pred kamerama

Početak invazije na Irak istovremeno je bio i početak kraja predsednika te zemlje Sadama Huseina.

Američki predsednik Džordž Buš i njegovi saveznici proglasili su ga američkim neprijateljem broj jedan, pa je njegovo svrgavanje bilo jedan od glavnih ciljeva rata. I uprkos godinama pripreme za ovaj napad, Sadamov režim nije mnogo izdržao - američka vojska već 9. aprila 2003. preuzela je kontrolu nad Bagdadom, samo mesec i po dana kasnije ubijeni su i njegovi sinovi Udaj i Kusaj, a 14. decembra i on je uhvaćen i zatvoren.

Suđenje za zločine protiv čovečnosti i ubistvo 148 šiita trajalo je dosta duže. Počelo je u julu 2004, pa je prošireno u oktobru 2005. Na kraju je osuđen na smrtnu kaznu vešanjem 5. decembra 2006. Krajem tog meseca, 30. decembra, obešen je pred kamerama. Bio je to kraj čoveka koji je u Iraku, ali i na Bliskom istoku bio pravi strah i trepet.

Sadam je sahranjen u Tikritu, ali posle 2012, kad je Islamska država preuzela kontrolu nad tim delom zemlje, njegovo telo je iskopano i prebačeno na tajnu lokaciju. Iskopani su i grobovi njegove dece - rekao je svojevremeno irački premijer Mustava el Kadimi.

Sadam Husein rođen je 28. aprila 1937. u selu El Auja blizu Tikrita, u siromašnoj porodici. Sa svega deset godina pobegao je u Bagdad kod ujaka, a sa 21 godinu uključio se u Arapsku socijalističku partiju Baas, u kojoj je brzo napredovao. Potpredsednik Iraka postao je 1968, a predsednik 1979. Brzo je postao ne samo jedan od najmoćnijih ljudi na Bliskom istoku već i jedan od najpoznatijih političara na svetu. Tome su doprineli iračko-iranski rat, koji je poveo, izgubio, ali i proglasio pobedu, kao i invazija na Kuvajt, koja se pretvorila u Zalivski rat. I to je bio težak poraz, ali je nastavio da vlada zemljom.

Osovina zla

Invazija na Irak pokrenuta je u atmosferi straha nakon 11. septembra, ali i atmosferi želje za osvetom svima povezanim s najvećim napadom na američku teritoriju u istoriji. Borbe su se već uveliko vodile u Avganistanu, i bio je objavljen rat terorizmu, kada je Sadam Husein, s kojim su SAD već ratovale početkom devedesetih, ponovo postao američki neprijatelj broj jedan. Već u svom obraćanju naciji 2002, Džordž Buš počeo je da priprema teren za invaziju.

- Irak nastavlja da se razmeće svojim neprijateljstvom prema Americi i da podržava teror. Irački režim pokušava da razvije antraks, nervni gas i nuklearno oružje više od decenije. To je režim koji je već koristio otrovni gas da ubije hiljade svojih građana - ostavljajući tela majki zgrčena preko mrtve dece. To je režim koji je pristao na međunarodne inspekcije, pa proterao inspektore. To je režim koji nešto krije od civilizovanog sveta. Države poput ovih (Iran, Severna Koreja i Irak) predstavljaju osovinu zla, predstavljaju pretnju po svet. Pokušajima da dobiju oružje za masovno uništenje, ovi režimi predstavljaju veliku i rastuću opasnost - poručio je on 29. januara 2002.

Narednih meseci, optužbe su nastavile da se gomilaju, pa su ih ponavljali čas Džordž Buš, čas njegov potpredsednik Dik Čejni, čas državni sekretar Kolin Pauel, čas Bušov savetnik za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs.

Opasne tvrdnje

- Nema sumnje da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje i da je spreman da ih ga koristi protiv naših prijatelja, naših saveznika i nas samih - rekao je Čejni.

- Pitanje je kad će Husein imati nuklearno oružje. Ne želimo da njegov vreli pištolj bude nuklearna pečurka - govorila je Rajsova.

- Iz prve ruke znamo da u Iraku postoje mobilne fabrike biološkog oružja. Sadam Husein je rešen da napravi nuklearnu bombu - rekao je Kolin Pauel u Ujedinjenim nacijama.

Pod takvim opravdanjima, za koja je kasnije dokazano da su bila lažna i u suprotnosti sa zaključcima i podacima obaveštajaca, 20. marta 2003. pokrenuta je i invazija, koja jeste brzo dovela do pada Sadama Huseina s vlasti, ali nije rešila probleme u Iraku, već je samo nastavila da ih gomila. Iako je vojska prvo povučena 2011, vratila se već 2014.

- Da bi opravdali rat, lideri su tvrdili da je Irak razvio oružje za masovno uništenje i da čuva terorističke grupe poput Al Kaide. Ništa od toga nije smelo da se toleriše u svetu posle 11. septembra. Međutim, kada nije otkriven dokaz o oružju i terorizmu, koalicioni partneri bili su prinuđeni da promene opravdanje. Novi ciljevi bili su: smena iračkog lidera Sadama Huseina i donošenje mira iračkom narodu, zamena autokratskog režima demokratskom vladom i transformacija Iraka u naprednu državu sa slobodnim tržištem. Dvadeset godina kasnije, nasleđe rata i dalje je jako. Uprkos visokoj ceni u ljudstvu i novcu, koalicija je postigla neuspeh. Danas, Irak nije ni mirniji, ni demokratskiji, ni razvijeniji nego 2003. godine - naveo je za Konversejšn (The Conversation) Bendžamin Izakhan, profesor međunarodne politike Univerziteta Dikin u Australiji.

Šta su rekli pred invaziju na Irak uprkos dokazima

Džordž Buš je u oktobru 2002. rekao da Sadam Husein ima „ogromnu količinu” biološkog oružja. Međutim, direktor CIA Džordž Tenet rekao je da je ta agencija javila američkim vlastima da ne postoje nikakve informacije o postojanju takvog oružja u Bagdadu. Takođe, on je 2002. tvrdio da postoje veze Huseina i Al Kaide iako su obaveštajci još pre godinu dana zaključili da nema skoro nikakvih dokaza o tim vezama.

Kondoliza Rajs

Kondoliza Rajs je u septembru 2002. na CNN tvrdila da Irak kupuje aluminijumske cevi koje mogu da se koriste „samo za nuklearno oružje”. To je potpuno suprotno od onoga što su tada rekli atomski stručnjaci iz ministarstva energetike: tvrdili su da se cevi najverovatnije koriste za druge svrhe.

Dik Čejni

Dik Čejni je citirao izveštaj da se jedan od organizatora napada 11. septembra Muhamed Ata u Pragu sastao sa iračkim obaveštajcem. On je to rekao nakon što su CIA i FBI zaključili da se taj sastanak nije desio. U avgustu 2002. Čejni je izgovorio: „Ne postoji nikakva sumnja u to da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje.” General Entoni Zini, koji je prisustvovao tom govoru, rekao je da je bio u šoku jer je njegov rad sa CIA pokazao da nema nijednog dokaza o postojanju takvog oružja.

Kolin Pauel

Kolin Pauel je 5. februara 2003. na zasedanju Saveta bezbednosti UN rekao da Sadam Husein ima biološko oružje i može da proizvede nuklearno oružje. Tvrdio je da ima obaveštajne podatke o tome iako su obaveštajni podaci pokazivali potpuno suprotno. Upravo zbog toga, on je kasnije rekao da žali zbog tog govora i da će to ostati mrlja u njegovom delovanju.

Toni Bler

Toni Bler je parlamentu Velike Britanije 2003. rekao da postoji mnogo obaveštajnih podataka o tome da Irak ima oružje za masovno uništenje. Istraga u parlamentu pokazala je da njegove tvrdnje nisu bile bazirane na dokazima i da u vreme invazije Sadam Husein nije imao oružje za masovno uništenje. Bler je odbio da se izvini, samo je rekao da su „napravljene neke greške”.

2. avgust 1990 - 28. februar 1991.

Zalivski rat, 35 država pod mandatom UN i vođstvom SAD sukobilo se sa Irakom kako bi proterali Iračane iz Kuvajta.

11. septembar 2001.

Teroristički napad na Njujork i Vašington, poginulo skoro 3.000 ljudi.

7. oktobar 2001.

Počela američka invazija na Avganistan.

24. septembar 2002.

Britanija objavila dosije o tome da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje.

17. mart 2003.

Džordž Buš dao Sadamu i njegovim sinovima 48 sati da napuste Irak.

20. mart 2003.

Počela operacija „Iračka sloboda”.

9. april 2003.

Koaliciona vojska pod komandom SAD lako je pobedila iračku armiju, a Sadam je izgubio kontrolu nad Bagdadom.

maj 2003.

Džordž Buš na nosaču aviona proglasio pobedu.

29. maj 2003.

BBC objavio da je dosije o Sadamovom oružju za masovno uništenje lažan.

13. decembar 2003.

Sadam Husein nađen u podrumu južno od Tikrita.

kraj 2003.

Izbijaju pobune različitih milicija.

13. jul 2004.

Istraga pokazala da su sve ključne informacije za pravdanje rata bile nepouzdane.

30. decembar 2006.

Sadam Husein obešen nakon što je proglašen krivim za ubistvo 148 šiita 1992.

31. avgust 2010.

Obama proglasio kraj borbenih operacija američke vojske.

18. decembar 2011.

Poslednje trupe SAD napustile su Irak. Vratule su se 2014.

Andrija Ivanović