Sve do 1929. srpske novčanice štampane su u inostranstvu, a prva novčanica čiji je celokupan tiraž objavljen u Zavodu za izradu novčanice u Topčideru je apoen od 10 dinara sa datumom 1. decembar 1929. godine.
A gde je srpski dinar danas, sa kakvim usponima i padovina se suočio, diskutovao je gost jutarnjeg programa Kurir televizije, Mahmut Bušatija, ekonomista, savetnik za investicije i razvoj.
S obzirom na to da su prvi apoeni bili od jednog i dva dinara, Bušatlija je odgonetnuo šta je sve moglo da se kupi za te novce:
- Vrednost jednog dinara je bila daleko, daleko veća nego sada, vrlo je teško tako nešto preračunati. Tada nije bilo mnogo dinara u opticaju, ali ni stanovništva u Srbiji. Pre svega, imati svoj novac je jedan od fundamenata dobro organizovane države. To je druga polovina 19. veka, raspala su se velika carstva, Srbija se izborila za slobodu i stiče svoju teritoriju, organizuje se, prvo kao kneževina, i već kao takva pravi kuću koja je Centralna banka. Imao sam priliku krajem 80-tih godina, dakle ja sam rekonstruisao tu zgradu. Ona se nalazi u Kralja Petra, ona zgrada preko puta Saborne crkve, a polovina te zgrade je napravljena negde 1860. godine, a zanimljivo je da pre nego što smo uveli naš novac, imali smo Centralnu banku, a napravljena je po Francuskom principu, koji označava da guverner banke mora u njoj i da živi. Njegova odgovornost se smatrala toliko važnom, da je morao da živi na svom radnom mestu.
Bušatlija se onda osvrnuo na period kada je dinar bio najvredniji:
- Vrlo teško je to oceniti, ali bi to bio period nakon Prvog svetskog rata, kada je mogao da se menja, odnosno kupuje i u drugim državama, a pogotovo u Francuskoj i Austriji. Tada je dinar bio od značaja i dovoljno jak. Tada je Evropa drugačija bila, bilo je gomila tek formiranih država, a svaka država je imala svoj interes. Negde je dinar bio jak, a negde nije bio prihvatljiv, a to je zavisili od razmene dobara sa drugim državama. Normalno, bilo je tu i politike i tog nekog nastojanja Austrougarske da se približi više nego Francuzi, mada to su čisto političke stvari, koje svakako imaju odjek u ekonomiji. Zanimljivo u celoj priči je to što smo u samom početku stvaranja nacionalne valute, bili smo tu, pristuni.
- To nije karakteristično za devedesete godine, mi smo tu denominaciju imali nekoliko puta u SFRJ, a to je situacija koja nastane uz inflaciju. Ako ne pratite vrednost dinara, odnosno inflaciju na neki način, a to je posao Centralne banke da određuje i održava određenu vrednost dinara. U slučaju inflacije koja pojede dinar, a u tom slučaju dođe do smanjenja vrednosti, pa se kaže da ovo što je pojela inflacija, izbacićemo iz vrednosti dinara. Tada se neka roba plaćala duplo skuplje nego recimo pre godinu dana, pa je taj višak odlazio - rekao je Bušatlija, pa nastavio:
- Devedesete su poznate po tome što smo postali prvaci sveta u inflaciji i to od kada se ona prati, a i dan danas držimo to mesto, a i držaćemo jer više ne postoje takve inflacije. Bili smo pod sankcijama, uzdrmana nam ekonomija raspadom Jugoslavije. Niti jedna zemlja koja je nastala iz Jugoslavije još nije došla do 1989. godine razvijenosti koju smo imali.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs / L. Majer
NE PROPUSTITE
Bonus video:
