Dva pisma naučnika Nikole Tesle u vlasništvu Udruženja "Adligat" prvi put su "izašla" iz prostorija srpskog PTT muzeja i do 14. avgusta se mogu videti u prostorijama Istorijskog arhiva u Nišu na izložbi "Mihajlo Pupin - život i delo".
Tokom decenija mnoge nedoumice su vladale o odnosu ova dva Srbina koji su se pored ostalih oblasti posvetili naizmeničnoj struji odnosno bežičnoj telegrafiji u Sjedinjenim Američkim Državama. Sama izložba je posvećena Pupinu, ali neodvojiv deo ovog naučnika je i rad Nikole Tesle, seljačeta iz sela Smiljana u tadašnjoj Austrogarskoj, koji su svojim naučnim saznanjima približili Srbiju svetu.
I dan danas se ne zna kome je išlo u prilog da proturi velike neistine o njihovom odnosu. Pupin jeste svedočio u procesu koji je vođen između Tesle i Markonija, a oko toga ko je izumeo bežične talase. Laži su proturane da je Pupin stao na stranu Markonija. Baš je bilo suprotno jer je jedan američki list preneo 12. maja 1915. godine da je Pupin rekao da su bežični Teslini talasi sjajan izum koji je besplatno dao svetu dok je Markoni tvrdio da je on uzemljenjem dve žice prvi njih otkrio.
Nesumnjivo da njih dvojica, Tesla i Pupin, dugo nisu bili u kontaktu, ali to nije značilo da je bilo sukoba. Uostalom, znajući Teslu, on ni sa kim od kolega nije imao posebno prisan odnos, tako da i ne čudi što nisu bili u kontaktu neko vreme. Pupin je Tesli na Kolumbija univerzitetu pomogao da dođe do značajne titule i drži izvanredno posećena predavanja.
Na izložbi u Nišu, kako tvrdi direktor PTT muzeja i predsednik "Adligata" Viktor Lazić, pisma su autentična i za sada "zacementirano" dokazuju da Tesla i Pupin nisu bili ni u kakvom sukobu pred kraj života naučnika iz Banata.
- Dugo se pričalo i shvatalo kao istinito da se Tesla dvoumio da li da pred smrt ode i poseti Pupina koji ga je pozvao i da je o tome razmišljao celu noć. U pismu Nikole Tesle Radoju Jankoviću, generalnom konzulu Kraljevine Jugoslavije u Njujorku, jasno se se vidi da on traži da ga poseti u bolnici. Tesla čak opisuje u pismu neki svoj način lečenja Pupina. Iz toga se vidi da oni pred kraj Pupinovog života ne da nisu bili u sukobu nego su se duboko poštovali. Čak postoji jedna beleška Jankovića koji opisuje želju ove dvojice naučnika da se posete odnosno vide. Iz pisma se jasno vidi da je Tesla pisao ćirilicu pored latinice - ispričao je Lazić u Nišu.
Lazić kaže da Tesla nije bio od onih ljudi koji pišu duga pisma i da je bio štur na rečima. Znajući da kod Tesle ništa nije slučajno, ostaje misterija njegovih slova N.T. na početku svakog pisma.
Do sada niko nije istražio da li u njihovom iscrtavanju postoji neko značenje. Imaju obrise gotskih simbola, ali je nepoznato da li se u njima krije neki simbolizam, neko dublje saznanje. Moguće je i da su mu se samo dopala tako iscrtana slova, ali teško da bi Tesla uradio nešto bez egzaktne činjenice.
Lazić je u Nišu najavio da se očekuje još pisama i dokumenata Nikole Tesle koji govore o ovom vanrednom naučniku.
Izložbu su inače otvorili direktorka arhiva Snežana Radović i mladi naučnik Jovan Milić.
(Kurir.rs/M.S.)
NE PROPUSTITE
