U pomoravskom selu Svojnovu, jednom od centara kulture u ruralnom sektoru Srbije, održana je ovogodišnja kulturna manifestacija “Juhorsko oko”. Posle likovne i književne kolonije, priređen je i naučni skup “Temnić u istoriji srpskog naroda”, na kojem je učestvovalo dvadesetak univerzitetskih profesora i naučnih radnika sa instituta i drugih institucija i organizacija u zemlji.
-Održali smo multidisciplinarni skup iz kojeg će izaći časopis na oko 350 strana, koji obrađuje brojne teme iz istorije, istorije umetnosti, arheologije, srpskog jezika i književnosti, etnologije i drugih nauka - “Istorija Temnića” iz edicije “Juhorski zapis”. Ovaj svojevrsni zbornik je dosta čitan i citiran.
Neki brojevi su skidani u PDF i to 3.000 puta, a nijedan nije ispod 1.000. U svakom broju objavljujemo i radove stranih autora, a u novom će biti deset stranaca iz osam zemalja ne računajući bivše YU republike.
Do sada su dobijeni radovi iz Ukrajine, Rusije, Turske, Bugarske i SAD, kaže Nebojša Đokić, predsedavajući naučnog skupa i izvršni urednik časopisa. Prema rečima Đorđa Petkovića iz Paraćina, u ovoj i narednoj godini obeležavaju se značajni jubileji iz istorije Temnićkog kraja. Crkva u Orašju je podignuta 1321. godine i obeležila je sedam vekova postojanja. Jovan Petrović Kovač, istaknuta ličnost u Prvom i Drugom srpskom ustanku rođen je u Svojnovu pre 250 godina i taj datum njegovi zemljaci će obeležiti na odgovarajući način, a prošlo je 30 godina od podizanja spomenika njemu u čast u ovom selu. Pre sto godina (1922) publikovan je list “Moravski zadrugar”, čiji je izdavač bila Zemljoradnička zadruga iz Gornjeg Katuna, pored Varvarina, a izlazio je godinu dana. U Manastiru Svetog Nikole u Svojnovu 8. januara 1942. formiran je Varvarinski korpus Jugoslovenske vojske u otadžbini, a zatim i Juhorski partizanski odred, pa će i ti datumi biti obeleženi. Naravno, i godišnjica učiteljstva u Srbiji i Dositeja Obradovića biće svečano proslavljeni. Profesor dr Golub Jašović iz Kosovske Mitrovice govorio je o onomastici sela Velika Kruševica (iz Levča):
- U ovom selu postoji crkva posvećena Svetom Nikoli iz 14. veka, narod je zove Manastirak, a podignuta je na samom izvoru Kruševičke reke. Opisao sam toponime u selu u kojem živi stotinak porodica i zabeležio oko sto lokalnih toponima (izvori, potoci, njive, livade...). Popisao sam svako prezime, porodični i lični nadimak, sva muška i ženska imena, pa čak i neka imena sa spomenika na seoskom groblju. Dao sam kratak opis sela i pomenuo sve javne objekte (crkvu, školu, prodavnicu, spomenike, česme...).
Dr Ljubiša Vasiljević iz Narodnog muzeja u Kruševcu govorio je o situaciji u Rimskom carstvu na početku prvog veka nove ere kada je na prostorima Balkana izbio veliki Ilirsko -panonski ustanak, koji je ugrozio i sam Rim, što je dovelo do obnove starih tradicija, a to se odrazilo u delima rimskih pisaca koji događaje iz svog vremena reflektuju i na davnu prošlost o kojoj pišu. Mr Esad Popara iz V. Šiljegovca istraživao je vojnička pozorišta, koja su formirali srpski vojnici u Velikom ratu u mnogim gradovima Grčke i Tunisa, gde su se nalazili vojnici i ranjenici, a daleko od otadžbine i svojih kuća.
-Redovni vojnik Dušan Radenković iz Velikog Šiljegovca bio je jedan od vodećih glumaca, a proslavio se i ulogom Lazara Hrebeljanovića u predstavi “Boj na Kosovu”, koja je prikazivana više od 200 puta u raznim vojnim logorima i mestima. Bilo je primera da se ova predstava igrala i za više od 2.000 vojnika, ističe ovaj istraživač.
Živojin Andrejić iz Rače, jedan od najiskusnijih istraživača, govorio je o stanju u našoj nauci:
- U našoj istorijskoj nauci nastupile su podele i klanovske borbe, pa se zapostavljaju osnovni zadaci - istraživanja i nova otkrića. Ispada da je važnija pripadnost određenom klanu i grupama nego stvarna postignuća u naučnim radovima. Prisutno je citiranje radova samo “naših” i eliminacija “tuđih” autora. To je prisutno na fakultetima i institutima, pa i u muzejima. Te podele nisu korektne, zasnovane su na posesivnosti određenih ličnih shvatanja, borbe za pozicije i druge privilegije, a postoji opšta jagma za državnim parama, pa se tako narušava etičnost struke i naučnika.
Ivan Becić govorio je o radu i naučno-istraživačkim projektima Instituta za srpsku kulturu sa sedištem u Leposaviću, koji radi u veoma otežanim uslovima, a očekuje znatno veću podršku države Srbije i drugih naučno-istraživačkih institucija i organizacija u zemlji. Nenad Vasković, predsednik Društva za kulturu i umetnost “Logos” iz Svojnova, organizator skupa, je rekao da se Kulturološki projekat “Juhorsko oko” uspešno realizuje tri decenije, da je nastalo na inicijativu Đorđa Petkovića i drugih istraživača i istaknutih ličnosti, i da će nastaviti svoju misiju i u narednom periodu bez obzira na nedovoljnu podršku opštine i države Srbije.
Kompletna manifestacija “Juhorsko oko” protekla je u znaku poštovanja svih antiepidemijskih mera, pa je u velikoj meri zbog toga i skraćen broj učesnika.
(Kurir.rs/Ž. Milenković)
NE PROPUSTITE
