BEOGRAD - Izbori 1920. godine.... Demokrate nisu štedele optužbe ne bi li ocrnili protivkandidate, u ovom slučaju Nikolu Pašića, ratnog premijera Srbije.
Kako će se ispostaviti kasnije, gotovo sve što je bilo napisano je bila laž. Ali, to se otkrilo kada su izbori bili odavno završeni. Propaganda je u ovom slučaju funkcionisala, mada tesno.
Demokrate su u Beogradu dobile svega jedan mandat više od Pašića, podseća Kaldrma na svojoj Fejsbuk stranici.
Inače Ljubomir Davidović zvani Čika Ljuba bio je predsednik Narodne skupštine (1905), Predsednik beogradske opštine (1910-1914), šef Samostalne radikalne stranke (1912), ministar prosvete (1904. i 1914-1918), ministar unutrašnjih dela (1920), predsednik jugoslovenske vlade (1919/20 i 1924) i osnivač i šef Demokratske stranke (1919-1940).
Vest o smrti čika Ljube izašla je u Politici a već u sledećem broju na nekoliko strana izašla je čuvena 'Spomenica Ljubomira Davidovića', od Radoja Kneževića poreklom iz Jagnjila, učitelja kralja Petra II i ministra Dvora, koja se i danas čita i preštampava, a može se naći i u nekoliko mladenovačkih domova.
Еvo kako je nekada pisao! Radoje iz Jagnjila o čika Ljubi, najuglednijem Kosmajcu: Ljuba Davidović, najpopularniji srpski političar posle Nikole Pašića, rodio se 1863. u svešteničkoj kući u Vlaškoj pod Kosmajem, u onome delu Srbije gde je brežuljkasto zemljište pitomo i plodno koliko je i duša u ljudi stasita. To je kraj gde se iznad svega cenila data reč: tu jedan nahijski knez (Đuka iz Jagnjila), na dve godine pred Karađorđev ustanak, pošteno plati Turcima dve hiljade dukata da mu ne prolaze kroz knežinu, pa bez razmišljanja pobije prvu grupu Turaka koja pogazi ugovor; to je kraj gde su prosti seljaci dizali bune u vreme Miloševo protiv velikih danaka i "pandurskih samovoljstava u narodu"; to je kraj gde su se ljudi oduvek odlikovali ne samo junaštvom nego i samilošću prema sitnima ovoga sveta i gde se, kao Janko Katić iz Rogače Kučuk Aliji, protivniku poručuje: Hat mu - hat mi; kubura mu kubura mi; sablja mu sablja mi; čim god voli - da podelimo megdan on i ja, a sirotinju neka ostavi na miru!"
Mali Ljuba postao je omiljeni dečak u celom selu. Iako sveštenički sin rastao je kao i sva ostala seoska deca. Čim je stasao do nešto malo snage čuvao je stoku. Družio se sa ostalim čobanima. Među svojim vršnjacima u svemu je prednjačio. Nije imao još ni deset godina a u celom selu je bio poznat kao vredan, bistar i odvažan dečak, koga su svi znali: Ljuba popin. A u školi je bio najbolji đak. Skroz odličan.
Njegovo školovanje teče normalno: osnovna škola u rodnom mestu Vlaškoj, školovanje u I Beogradskoj gimnaziji, gde je bio takođe odličan, Filozofski fakultet (prirodne nauke) na Velikoj školi i juna 1885. on prima diplomu, postaje svoj čovek. Te godine polaže i svoj prvi građanski ispit. Izbija Srpsko-bugarski rat (1885). Kralj Milan misli da ga može voditi samo sa aktivnom vojskom i jednim delom drugog poziva, te su đaci vojnici mogli ne učestvovati ako su već odslužili svoj vojni rok. Mladi Davidović polazi od toga da mu je mesto pored običnih vojnika, prijavljuje se sa još jednim svojim drugom i dobija srebrnu medalju za hrabrost.
Kurir.rs/Kaldrma
NE PROPUSTITE
