VALJEVO - Nakon šest godina podstanarskog života, porodica Marković, prošle godine dobila je sopstveni dom, zahvaljujući sredstvima na Konkursu za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom Ministarstva za brigu o selu.

Na ovaj način, Slavica Marković je za svoje dvoje dece, u selu Brankovina kod Valjeva trajno rešila stambeno pitanje.

Na imanju, koje se prostore na površini od 1,5 hektara, uz stambeni nalaze se pomoćni i objekti za smeštaj stoke.

"Kuću sam pronašla preko oglasa. Uselili smo se prošle godine i trebalo je da samo održavamo domaćinstvo pošto ovde niko nije živeo. Kada je izašao konkurs, razgovarala sam sa vlasnikom i on je odlučio da proda, dobili smo novac i kupili, tako da su se sve kockice same složile. Zadovoljna sam, lepo je domaćinstvo. Ovo je jako dobro, mislim da će se dosta mladih ljudi, koji vole selo odazvati na konkurs, posebno kada vide da je to stvarno moguće”, kaže Slavica Marković.

satra-milan-vasiljevic.jpg
Youtube Printscreen/Povratak na selo 

Bračni par Jelena i Mladen Pejčić i njihovo troje dece još 2021. godine rešili su da spakuju kofere i zamene grad za selo. Iz Nove Pazove preselili su se u valjevsko selo Bobova, nakon što su dobili bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom.

Mladen, koji ima radnju za popravku trkačkih bicikala, je na bicikli prošao skoro sve krajeve po Srbiji, ali mu se kaže posebno dopao valjevski kraj.

"Deo prema Debelom brdu je po meni najlepši deo Srbije, posebno Bobova. Imaćemo mi kravu, par ovaca, kokoške ali u principu radiću svoj posao u Bobovi, gde sam planirao da otvorim radionicu. Tako da mi je to jako veliki spas i da nemam svoj posao bilo bi mi jako teško da pređem, a meni lokacija nije bitna jer mi bicikle za popravku šalju kurirskom poštom. Malo ćemo živeti od poljoprivrede, više ćemo proizvoditi za sopstvene potrebe”, priča Mladen Pejčić.

Prema podacima Ministarstva za brigu o selu, zahvaljujući ovom projektu u protekle dve godine u Kolubarskom okrugu 12 seoskih kuća je dobilo nove vlasnike. Na valjevskom području kupljeno je šest domaćinstava, Mionici tri, Ljigu dva i Osečini jedna kuća. Najskuplja kuća sa okućnicom koštala je maksimalnih 1,2 miliona dinara.

beta-sasa-djordj-2.jpg
Beta/Saša Đorđević 

Svetislav Marković, član Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u Valjevu kaže da nisu zadovoljni brojem ljudi koji se prijavljuju da prodaju kuće, ali da jedan od razloga može biti i taj što Zapadna Srbija još uvek nema izraženu depopulaciju, kao na primer u Istočnoj Srbiji, u kojoj su sela ispražnjena.

,,Kod nas imamo situaciju da imamo veće interesovanje ljudi, koji bi da kupe nekretnine, nego onih koji bi da prodaju. Mnogo je domaćinstava koja su se urušila i shvatamo sentimentalnu vezanost vlasnika za te objekte, iako u njima ne žive, jer je jaka veza naših ljudi sa selom. Ali ako mladim ljudima omogućimo da kupe ta domaćinstva, dok su još u nekoj mogućnosti da se koriste, razvijaće se sela’‘, rekao je Marković.

55.jpg
Shutterstock 

Da bi se došlo u posed seoskog domaćinstva, potrebno je da podnosioci prijave budu mlađi od 45 godina, da su punoletni, najmanje tri godine građani Republike Srbije, da nisu osuđivni i da se protiv njih ne vodi krivični postupak. Mogu biti pojedinci, supružnici, u vanbračnoj zajednici, ljudi koji žive na selu, ali nemaju nekretnine, već samo poljoprivredno zemljište, da nisu u proteklih pet godina prodali, ili da sada nisu vlasnici neke nekretnine.

Vrednost imovine ne može biti veća od 1,2 miliona dinara, a uslov je da seoska kuća bude čvrsta i stabilna, dok sama opremljenost objekta nije od presudne važnosti.

Kurir.rs/Agromedia