Sjajna vest koja je danas stigla iz RFZO podsetila nas je i na Tanju iz Čačka, majku troje dece i baku troje unučadi, u čijem domu, okružena ljubavlju, odrasta mala Nađa (4), dete-leptir, čiji se život od danas menja nabolje!
Podsetimo, četvorogodišnjoj Nađi iz Čačka, koja boluje od bulozne epidermolize, o trošku države odobrena je genska krema koja je prošle godine registrovana u Sjedinjenim Američkim Državama kao jedini lek za „decu leptire“, izjavila je Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ta godišnja terapija za samo jednog pacijenta košta 630.000 dolara.
Roditelji nisu mogli da se izbore sa teškim bremenom koje im je priroda postavila na pleća, nijedna institucija nije mogla da primi ovu devojčicu leptira, a onda se pojavila Tanja...
Ova heriona, majka troje dece i baka troje unučića, koje joj je podarila starija ćerka, postala je prvo njena hraniteljka. Čačani su svoju Tanju i nagradili, prepoznavši njenu dobrotu. Prestižno priznanje dobila je zasluženo, na predlog Centra za socijalni rad.
Grad Čačak joj je u decembru 2022. na svečanoj sednici Skupštine dodelio Decembarsku nagradu. Tadašnja Nađina hraniteljkaTatjana Obradović pružila je dom i ljubav devojčici o kojoj je jako zahtevno brinuti i koja boluje od teške kožne bolesti. Malena je u čačanskoj bolnici provela godinu dana.
"Jako sam zahvalna na ovom priznanju, ovo je priznanje ne samo za mene već za sve hranitelje u našem okrugu koji su nesebično otvorili vrata svog srca i svog doma za decu bez roditeljskog staranja. Međutim, najzahvalnija sam maloj Nađi koja me je naučila da biti hrabar znači hodati sa osmehom i kad vam se plače, da biti posvećen znači ne odustati ni onda kada bi mnogi to učinili, da biti srećan znači zahvaljivati se svakom trenutku u kom osmeh nosi i novu nadu. Hvala vam što ste to prepoznali", skromno i kroz suze rekla je tada Tatjana, u zimu 2022, primajući nagradu dok se salom lomio gromoglasan aplauz.
Kad je mala Nađa ušla u njihov život, sve se preokrenulo! Nabolje!
Godinu dana niko nije smeo ni hteo da usvoji ili bar udomi malu Nađu, devojčicu leptir, detence koje boluje od retke genetske bolesti zbog koje joj je koža ekstremno osetljiva. A onda se pojavila Tanja čijem velikom srcu se divi cela zemlja. Ona je podnela zahtev da bude hraniteljka ove devojčice koja sada uz nju i njenu porodicu odrasta, a sreća im se svima osmehnula jer više neće živeti kao podstanari.
- Nađu sam želela i uzela čistog srca, ne očekujući bilo kakvu nagradu za to. Bilo je mnogo poziva, javljali su mi se ljudi sa namerom da sakupljaju pomoć za mene, ali sve sam to odbijala. Nisam socijalno ugrožena, ima drugih kojima je ta pomoć potrebnija - rekla je Tanja kada je čula vest da će joj opština obezbediti sredstva ta podizanje kuće.
Mala Nađa u njen život ušla sasvim slučajno: "Dete leptir, neće ga niko"
- Pročitala sam objavu na "Fejsbuku", a naslov je bio, čini mi se, "Dete leptir, neće ga niko". Zaigralo mi je srce kada sam to čitala, pa sam videvši i komentare na objavu prepoznala jednu medicinsku sestru. Odmah sam je pozvala i rekla: "Ja je hoću". Nisam znala ni da li je dečak ili devojčica, nisam znala ni kakva je procedura postati hraniteljka... Ama baš ništa. Prošla sam, potom, obuku, i samo sam želela da što pre bebu donesem kući.
Tako je mala Nađa, posle više od godinu dana provedenih u bolnici, gde su joj medicinske sestre bile majke i bake, došla u Tanjin zagrljaj. Kod Tanje je naučila da priča, malo se teže kreće, ali je živahno dete.
Ona ima svoj plac u Ljubiću, gde je i sama planirala izgradnju kuće, pa je dogovoreno da joj tu Grad Čačak pomogne i da se napravi kuća za nju i njenu porodicu, i naravno za malu Nađu.
- Tanji sam saopštio radosnu vest. Njoj je bilo neprijatno, jer je skromna žena koja nikada ni od koga nije ništa tražila. Znam je već dugo, ona ima svoju cvećaru, i uvek sam kod nje kupovao cveće. Divna je majka i baka. Siguran sam da je mala Nađa pronašla pravi dom u kom će joj biti pruženo sve što dete treba da ima, a pre svega topao majčinski zagrljaj - rekao je svojevremeno za Novosti gradonačelnik Čačka Milun Todorović.
I sama Tanja kaže da je bila zbunjena kada su joj sve javili.
- Ni sama nisam znala kako da reagujem. Već sam planirala izgradnju kuće, i imam nešto svoje ušteđevine, koju sam planirala baš za to.
- Ona je kao i svako dete. Ima svoje prohteve i želje, i trudim se da joj sve pružim. Nađa, nažalost, živi u stalnim bolovima. Neću vam pričati detalje... S Nađom je uvek moja unuka, a i jedna ćerka je trenutno sa nama. Tako nas četiri živimo i radimo, kao i sav ostali svet... - kazala je Tanja.
Inače, Tanja ima troje dece a od starije ćerke i troje unučića.
"Nisam ja heroj, to je moja Nađa"
Kad je Tanja na Fejsbuku videla Nađinu sliku, nije izdržala, srce joj se slomilo na komade. Pored svoje troje dece, odlučila je da malenoj obezbedi topao dom i ljubav.
- Bilo mi je tako žao kada sam to pročitala i istog trenutka sam odlučila da to dete prihvatim ja, ako je već neće niko. Ali nisam ja heroj, Nađa je - priča Tatjana i dodaje: - Mislila sam da će put do Nađe biti mnogo lakši, ali je realnost bila potpuno drugačija. Morala sam da idem na obuke za hranitelja. Nakon nekoliko meseci ona je došla kod nas, ispričala je početkom ove godine za Informer.
Prvi momenat sa Nađom opisala je u nekoliko reči.
- Ona je imala 15 meseci kada je došla kod mene. Prvi put kada sam je videla sedela je u dupku i pogledala me je, a potom skrenula pogled na drugu stranu jer sam joj bila nepoznata. I danas radi to isto - prepričava njihov prvi susret.
Kako kaže, znala je da Nađina bolest podrazumeva veliku žrtvu, ali je odlučila da je prihvati uprkos svemu i omogući joj ono što svako dete zaslužuje, a to je bezgranična ljubav.
- Ona je sve vreme bila u bolnici, niko je nije želeo, čak ni institucije. Doveli smo je u kuću koju smo pre toga prilagodili njenim potrebama. Ona nije znala ko smo mi, ali je imala taj neki osmeh. Sećam se kako se smejala kada je gledala u drvo, kako se lišće pomera... Potom smo je odveli kod moje mame, gde je prvi put videla psa. Sve vreme se smejala. Tada sam, ali i pre toga znala da radim pravu stvar jer to dete nas nije poznavalo, a imalo je osmeh kada je sa nama - priča nam ova velika žena.
Ko je Tanja, majka troje dece i baka
Tanja ima troje dece. Sin živi s njenim bivšim suprugom, starija ćerka se udala i živi sa svojom porodicom, a mlađa je sa njom u kući. Ima i troje unučića, i najvoljenija je baka. Nađa se brzo uklopila u njihove živote, doživljavaju je kao svoju sestru. Igraju se sa njom, paze je i vole. Tatjanina deca obožavaju Nađu, a i ona njih. Njene unuke naziva braćom i sestrom, jer su sličnih godina, a jedna rečenica će posebno ostati upamćena.
Nađa ne hoda, ali je jednom rekla kako mora mnogo da jede da bi prohodala i porasla. Tatjani najteže pada to što je Nađa u takvim bolovima, zbog kojih plače i muči se.
- Sve je boli, na svaki dodir kod previjanja ona reaguje, veoma je sve to žalosno. Trudim se da pred njom ne pokazujem sažaljenje, da je uvek bodrim i govorim joj da mora da bude jaka.
- Ona zaista ima sve, imamo igračaka za izvoz... Želela je peglu i dasku za peglanje. Naravno, dobila je, a nije ih ni pipnula. Ali ima jednu omiljenu "igračku". Ona spava i svuda ide sa malim špricem, to joj je omiljena igračka i bez njega nigde ne mrda - ispričala je kroz osmeh Tatjana, koja je od grada Čačka dobila mnoštvo nagrada za svoju humanost.
- Ima nekih dana kad bude boljitka što se tiče rana. Bude malo bolje, pa se opet otvaraju. Eto, to je takva bolest gde je koža veoma osetljiva i pri bilo kakvom trenju ili nekom jačem dodiru prave se plikovi i posle toga se otvaraju rane kao kod opekotina - objašnjava Tanja.
Kurir.rs/RINA/Novosti/Informer
NE PROPUSTITE
