Jedan od glavnih efekata stresa na telo jeste proizvodnja hormona kortizola, koji luče nadbubrežne žlezde.
U slučaju hroničnog stresa, telo je izloženo visokom nivou kortizola duži period, što može da ošteti kompletan nervni i imuni sistem. Ovi efekti mogu da izazovu oštećenje srca, povise krvni pritisak i pojačaju stomačne probleme, a dovode i do preranog starenja moždanih ćelija. Uticaj se odražava i na stanje tkiva, kostiju, mišića, nerava, što prouzrokuje celokupnu toksikaciju tela. Neprekidna tenzija u mišićima može da ubrza taloženje kalcijuma iz krvi u zglobovima, što dovodi do reumatizma i lumbaga.
Među posledicama prevelikog izlaganja stresu, posebno jačeg pola je velika neplodnost. Studije pokazuju da muškarci koji su pod velikom tenzijom teže postaju očevi. Neplodnost u jednakoj meri pogađa i muškarce i žene.
Stres utiče i na nagomilavanje masnog tkiva oko struka. Adrenalin podstiče masti da uđu u krv i tako se proizvodi energija koja omogućava da se suočimo s problemom ili da ga izbegnemo. Ali ako niste aktivni, ona ostaje neiskorišćena, pa je telo skladišti oko struka.
Organi za varenje posebno osetljivi na stres. Iako se naziva autonomnim, „nervni sistem želuca i creva“ nije nezavisan, već je povezan sa centralnim nervnim sistemom. Mozak sve pamti i tokom godina stresnog života ispostavlja račun, čiji ceh najčešće plaćaju stomak i želudac, odnosno digestivni sistem.
Kurir.rs, Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
