Jedna od vodećih danskih i evropskih glumica Danica Ćurčić, koja je rođena 1985. godine u Beogradu, prvi put u karijeri glumi na maternjem jeziku.
Zaigrala je glavnu ulogu u novom filmu Dušana Milića "Mrak", koji je premijeru imao na 50. Festu, a od danas će se naći u bioskopskoj distribuciji u Srbiji i širom regiona. Danica za Kurir otkriva kako je dobila ulogu u projektu koji govorio o progonu Srba s Kosova i da li ćemo je opet gledati u nekom domaćem filmu.
Kako je došlo do toga da dobijete ulogu u Srbiji?
- Imala sam kontakte sa producentkinjom Snežanom van Hauvelingen, koja me je pozvala za kasting za jednu drugu ulogu i ostale smo nakon toga u kontaktu. Posle je stigao poziv od Dušana Milića i dobila sam ulogu u filmu "Mrak".
Kako ste doživeli scenario za ovu priču?
- Pogodio me je mnogo. Odrasla sam u Danskoj, u sigurnosti, daleko od rata. Patnju porodica i emocije koje su oni proživljavali osetila sam i to me je pogodilo. Dotakao me je taj rat. Naš film može da se dešava bilo gde u svetu.
Kako pamtite samo snimanje, prošle su tri godine od tada?
- Tri godine su prošle, bilo je dosta zahtevna uloga i psihički i fizički. Nije bilo mnogo dijaloga u filmu, ali je lik od mene zahtevao da sve vreme pokažem neku emociju. Vukica, lik koji sam glumila, bila je veoma zahtevna, jer svaki pogrešan pokret ili rečenica mogu da izazovu nešto negativno. Ona zna da će umreti, ali bira da se bori. Bilo je veoma teško i neverovatno. Izgovaranje reči tata i mama na srpskom me je mnogo pogodilo. Bilo je to moćno iskustvo.
Nikolu Rakočevića ste jedino poznavali od kolega?
- On je fantastičan glumac, kao i Slavko Štimac. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim sa njim.
Uz Slavka Štimca odrasli su mnogi u Jugoslaviji. Koje ste vi kontakte imali sa našom kulturom?
- Sa Kusturicom i njegovim filmovima sam imala kontakt, gledala sam njegovo remek-delo "Podzemlje", ali i "Skupljači perja". Pre nekoliko dana gledala sam "Lepotu poroka" i mislim da je neverovatan. Na Festu sam gledala "Strahinju Banovića". Fantastičan film.
Na Festu ste dobili nagradu Kinoteke, a u Hrvatskoj prošle godine Zlatnu arenu u Puli za film "Murinu"?
- Nagrada u Puli je neverovatna, bila je velika čast biti deo takve ekipe i snimati u takvom raju u Hrvatskoj. "Murinu" smo snimili odmah nakon filma "Mrak", ponosna sam na tu ulogu. Velika je promena bila u ulozi koju sam imala u ova dva filma. Drugačija je i priča, sve je drugačije.
Izabrana ste među deset mladih zvezda u usponu u Berlinu, da li se to desilo spontano ili je težak put i umetnika u Danskoj?
- Moj glumački razvoj je bio jako težak, podrazumevao je mnogo rada. Imala sam sreće što sam radila sa puno divnih ljudi i zahvalna sam im na prilikama koje su mi pružili i na tome što sam radila sa ljudima kojima se divim.
Kako je vaša porodica završila u Danskoj?
- Tata je radio u turističkoj agenciji. U Dansku su došli 1985. i ostali su tu kad je počeo rat.
Cela vaša porodica je umetnička?
- Moj brat Ognjen je montažer i ima svoj bend Tako lako. On je frontmen grupe. Mama mi je novinarka, a tata je radio na radiju.
Da li vam je žao što otac nije živ da vidi film?
- Mnogo mi je teško.
Kako su roditelji reagovali kad si im rekla da ste dobili poziv iz Srbije?
- Bili su mnogo ponosni na mene. Velika je stvar za njih da njihovo dete, koje je odraslo u Danskoj, ode tamo gde su oni odrasli.
Naša publika vas je gledala u Netfiksovoj seriji "Čovek od kestena". Da li ćemo gledati drugu sezonu?
- Ne znamo još da li će se raditi nastavak, ali bih volela. Drago mi je što sam bila deo jedne tako uspešne serije.
Kakve su vam želje vezane za naše tržište i imate li novih ponuda?
- Ima, naravno, nadam se da ću imati prilike da radim još sa ovim divnim ljudima koji me inspirišu. Mislim da ovde ima dosta priča da se ispriča.
Da li vam smeta što vam je prezime na -ić?
- Ne, mene gledaju kao na Dankinju sa srpskim poreklom. To je nešto egzotično u Danskoj, ali nije bilo nikakvih problema sa tim.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
