Proslavljeni reditelj Dejan Mijač danas će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju, a na poslednjem ispraćaju velikana jugoslovenske kulture okupili su se porodica, prijatelji, kolege i poštovaoci njegovog rada.
Posebno dirljiv trenutak na sahrani cenjenog umetnika je opelo koje je držao patrijarh Porfirije, dok ga je pratio crkveni hor.
Prisutnima se na licima mogla videti velika tuga zbog gubitka. Mijačeve kolege su stajale neme od bola.
Inače, prethodno je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu održana komemoracija u čast Dejana Mijača, a između ostalih je glumica Branka Petrić pričala je o njihovom druženju.
- Ja bih tako tada sada zbog tebe prošetala po ovoj pozorišnoj pozornici, koja je bila tvoje kraljevstvo godinama. Granice ponekeda bezgranične postavljao si ti. Preležali smo zajedno koronu, govorili o susretu kada ozdravimo. Želeli smo da gledamo na Savu i Dunav, kao i da idemo na ručak u fini restoran. Naravno, od toga nije bilo ništa. Tvoj smeh je prosto proizilazio iz dubina. Bio je baš zarazan. Govorio mi je: “Gde nalaziš ove fine torbe?”. Uvek je bio nasmejan i prijatan. On mi je sa takvom ljubavlju pričao o svom bratu Danijelu koji je radio i živeo po divnim egzotičnim destinacijama. Ova zavesa pozorišta skriva bedu skuplju od zlata. Dejan je obožavao Laneta Gutovića i stalno je govorio “Hajde da vidim glumca koji ne uradi ništa, a istrese sve pred scenu.” Sada te na nebu dočekuju sa velikim apaluzom. Toliko ćeš nam faliti, tako drag mudar i izuzetan - rekla je glumica.
Podsetimo, Dejan Mijač, akademik i jedan od najznačajnijih domaćih pozorišnih reditelja preminuo je u utorak u Beogradu u 87. godini života, a svojim maestralnim režijama obeležio je ovdašnju kulturu.
Rođen je 17. maja 1934. u Kraljevini Jugoslaviji, u Bjeljini, u porodici pravoslavnog sveštenika i učiteljice. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Valjevu, gde je živeo do prelaska u Beograd na studije.
Završio je pozorišnu režiju na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Diplomirao je 1958. u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta u Tuzli od 1958. do 1961, pa zatim Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu od 1962. do 1974, da bi od 1974. do penzije 1997. bio profesor pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je 135 pozorišnih predstava, od prve „Plug i zvezde“ Šona O’ Kejsija u Tuzli 1956, do poslednje „Višnjik“ A. P. Čehova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, 2010. godine.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
