Poznati pozorišni režiser, Dejan Mijač je preminuo u 87. godini, a tim povodom se održava komemoracija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Brojne kolege i prijatelji došli su da se oproste od Mijača, a neki od njih su i Gordan Kičić, Nebojša Ilić, Ceca Bojković, Petar Benčina, Branka Petrić, Katarina Žutić, Paulina Manov, Vladimir Kostić predsednik SANU...
- Danas se opraštamo od velikog učitelja, prijatelja, reditelja, Dejana Mijača. On je ceo svoj život posvetio pozorištu i kao reditelj koji je režirao sirom cele Jugoslavije. Upravo na ovoj sceni je bila njegova poslednja predstava 2011. godine “Višnjik”, rekla je direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović.
Govor na komememoraciji, održala je i Vida Ognjenović, koja se osvrnula na bogatu karijeru Mijača:
- Snimci predstava su hladni, jer na njima se ne vidi koliko su njegove predstave smelo izazivanje stvarnosti. Sasvim neobično i svojevrsno ruganje svemu što je banalno. Kažu da za njega nije bilo tajni u pozorištu, zato što je on bio tajna. Verovao je u moć glume. Uspevao je da predstavama uvek da pun sjaj, ritam, deo po deo. U komediji je postizao Gogoljevski cilj, da gledalac shvati da se smeje sebi. Namučio se Dejan Mijač u našoj sredini falšera na svim nivoima. I evo, i danas mu kažem kao i mnogo puta ranije “Majstore, ništa nije bilo uzalud”. Zbogom Dejane, zbogom dragi prijatelju - rekla je Vida Ognjenović.
Podsetimo, Dejan Mijač, akademik i jedan od najznačajnijih domaćih pozorišnih reditelja preminuo je u utorak u Beogradu u 87. godini života, a svojim maestralnim režijama obeležio je ovdašnju kulturu.
Rođen je 17. maja 1934. u Kraljevini Jugoslaviji, u Bjeljini, u porodici pravoslavnog sveštenika i učiteljice. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Valjevu, gde je živeo do prelaska u Beograd na studije.
Završio je pozorišnu režiju na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Diplomirao je 1958. u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Bio je stalni reditelj Narodnog pozorišta u Tuzli od 1958. do 1961, pa zatim Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu od 1962. do 1974, da bi od 1974. do penzije 1997. bio profesor pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je 135 pozorišnih predstava, od prve „Plug i zvezde“ Šona O’ Kejsija u Tuzli 1956, do poslednje „Višnjik“ A. P. Čehova u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, 2010. godine.
Režirao je na mnogim scenama širom negdašnje Jugoslavije, prošle godine je postao akademik, odnosno primljen je u SANU.
