Balansirajući svoju karijeru između pozorišta i televizije, glumica Vanja Milačić nalazi savršen prostor da se kroz svaku ukazanu šansu iznova dokaže i sebi i publici. Sve je počelo još na Cetinju, gde je diplomirala glumu, i odmah, sa 22 godine, dobila prvu rolu na filmu "U ime oca i sina".
Tokom više od dve decenije ređale su se uloge koje su joj bile najbolja potvrda da je izabrala pravi put. Dok uživa u izvođenju monodrame "Nenapisana pisma", ovu dramsku umetnicu gledamo i u novoj sezoni serije "Tajne vinove loze", gde je kao jedan od novih likova, advokatica Džej Di, uvedena u priču da zagorča život starim likovima.
Kako ste reagovali na poziv da budete deo druge sezone serije "Tajne vinove loze"?
- Ana Maria Rossi, Gorčin Stojanović, Dejan Karaklajić, Marko Manojlović, Katarina Ciglić, Vida Putnik, Mirjana Rakić, Marina Stojanović, Ana Krstić imena su koja garantuju ozbiljnost i kvalitet.
Možete li epizode da gledate nepristrasno ili "lovite" svoje potencijalne propuste?
- Biću potpuno otvorena. Ne gledam seriju. Vrlo retko gledam televiziju. To je faza koja traje neko vreme, jednostavno je došlo do zasićenja informacijama. Generalno, televizijski sadržaj je agresivan, manipulativan i za moj doživljaj prilično uznemirujuć. U perspektivi sigurno ću odgledati seriju. Prestala sam da, što vi kažete, lovim svoje propuste. Znam da sam u tom trenutku snimanja dala najbolje od sebe, od tada je prošla skoro cela godina. Mnoge stvari bih sad drugačije. Mnoge ne bih. Takmičim se samo sa sobom od pre i mnogo sam prema sebi tolerantnija, istinita, nekad surova, ali uglavnom zadovoljna time što vidim kao krajnji rezultat.
Da li je bio veći izazov uklopiti se u već uhodanu ekipu?
- Svoje kolege poštujem, mnoge bezuslovno volim, s mnogima sam bliska i radujem se svakom novom materijalu koji je pred nama.
Koliko je zaista scenaristima inspiracija za lik Jelene Dapčević bila jedna čuvena beogradska advokatica?
- Lik Jelene Dapčević, to jest Džej Di, motivisan je likom naše drage i omiljene drugarice koja se bavi advokaturom. Sve drugo je nadgradnja. Inspirativna je svakako, trudila sam se da dosta daleko odem od sebe jer njena sredstva nisu moja. Uživala sam igrajući je i osvestila sam kod sebe nešto što nisam do tada koristila.
Šta ste joj osim fizičkih osobina svoje dali?
- Džej Di je uporna, snažna, osvetoljubiva, istrajna, tačna, posvećena, temeljna, sposobna, agresivna, drska, neustrašiva... To jesu moje osobine.
U seriji se borite za prava svoje klijentkinje. Jeste li u nekom njenom sloju mogli da nađete paralelu s monodramom o velikoj slikarki Nadeždi Petrović, koja je, između ostalog, bila i borac za ženska prava?
- To su odvojene kategorije. Nadežda Petrović se borila za elementarna ženska prava, za pravo glasa žena u vremenu rata i okolnostima koje nisu bile nimalo naklonjene ženama. Ona je svojim odlukama gradila život kakav je želela da kao žena ima u tadašnjem socijalnom miljeu. Džej Di se bori protiv muškaraca zbog iskustva koje je imala s jednim muškarcem. Boriti se za prava žena i boriti se protiv muškaraca dve su različite oblasti.
Koliko je borba žena za ravnopravnost važna tema i gde se glumice nalaze u toj priči?
- Dosta kompleksna tema. Nemam odgovore na ta pitanja. Svedok ste tome da se položaj žene danas i pre dve decenije dramatično razlikuje. Žene su svoj progres davno ostvarile. U nekim segmentima smo preterale, u nekim se pogubile, neke nismo ni pipnule, ali ono što mi je utisak jeste da smo tom ravnopravnošću i igrom moći obesmislile poziciju muškarca, pa nam je sad problem što ga nemamo. U toj nenaklonjenoj borbi stradali su hijerarhija i porodica, prirodnost, polna dinamika. Sad smo u ratu s muškarcima, a ne u skladu, što nije dobro ni za nas ni za njih. Svakako sam pristalica ravnopravnosti, ali ovo što živimo je daleko od ravnopravnog.
Jeste li se inače nekad osećali ugroženo kao glumica, s obzirom na to da je oduvek bilo više uloga za muškarce?
- Uvek sam bila srećna što sam žena. Nekad mi je to smetalo, nekad me usporavalo, ali nikad nisam osetila neugodnost što sam ovog pola. Ceo život sam u muškom okruženju, razmišljam muški, rukovodim se nekim muškim principom koji imam razvijen, tako da mi nikad nije osećanje ugroženosti bilo primarno. Jedino što mi je i dalje nejasno je to što imamo manje honorare od muškaraca za isti posao. Kad tražim isti novac koji dobija kolega za isti posao, osetim otpor i negodovanje. Zašto? To su recidivi naučenog ili mislite da je muškarcima novac potrebniji?
Da li se do sada vaša karijera pred kamerom odvijala u pravcu u kakvom ste želeli?
- Moja karijera je pretrpela neke gubitke zbog mojih odluka, ali kao ishod današnjeg trenutka, to nisu bili gubici nego ozbiljan kapital koji danas koristim. Moj glumački put je kvalitetan, spor i dugotrajan. Istrajna sam i znam da još nisam ni blizu onog najboljeg što imam da dam.
Po čemu pamtite prvu ulogu na filmu kod Božidara Bote Nikolića?
- Volela sam snimanje kod Bote jer sam imala privilegiju da prvi kadar podelim s Batom Stojkovićem. Tada sam se uverila da su svi veliki ljudi jednostavni i pristupačni i da imaju ogromno razumevanje i strpljenje za mlade i nove kolege.
Često se reprizira serija "Moj rođak sa sela". Šta smatrate njenim uspehom?
- Dala je ozbiljan kvalitet i čini mi se da je pokrenula pitanja kojima se do tada televizijske forme nisu na taj način bavile. Dobro je urađena, puna kvalitetnih glumačkih imena i vođena sjajnom režijom Marka Marinkovića.
Da li vam je bio zanimljiv rad u serijama epohe kakve su "Nepobedivo srce", "Šešir profesora Koste Vujića", "Samac u braku"...?
- Naravno, to je jedan period rada, uključujući i "Cvat lipe na Balkanu", sa ozbiljnim transformacijama, u kojima sam uživala. Od učenja italijanskog i glume na stranom jeziku kao Sare Amerikanke, preko introvertne i tajnovite služavke Ružice s tragičnom pričom, čuvene prostitutke Divne iz serije "Gorki plodovi" Siniše Kovačevića, zatim Milanke iz "Vratiće se rode", Gorana Gajića i Dragana Bjelogrlića, što smatram jednom od najboljih serija na ovim prostorima, zatim Jovanke u "Maminim sinovima" Vladimira Aleksića i mnogih drugih.
Šta vam je u glumi najteže?
- U određenim situacijama zadržati smeh i održati koncentraciju.
Koristite li iskustva svojih likova da lakše prevaziđete neke probleme u životu?
- Kroz svoju profesiju učim o sebi, razvijam se, usmeravam, osvešćujem, nalazim rešenja, načine, sredstva za lagodniji život.
Donosi li zrelost više mogućnosti za glumu i smatrate li da vaše vreme tek dolazi?
- Zrelost donosi punoću i svest, ako pristanemo na to da više nismo Julije i Ofelije, nego svesno počnemo da svoju promenu pretvaramo u svoju šansu, onda se može reći da je gluma u kasnijim godinama mnogo zanimljivija. Svako vreme je moje, a svako doba najlepše za glumu. Strast i zaljubljenost prema poslu još su prisutne. To održavanje žara je zapravo jedino čime se treba baviti.
Kurir.rs Jasmina Antonijević Milošević Foto Nebojša Babić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
