Legendarni glumac Predrag Miki Manojlović u novom filmu "Lančana reakcija" Dragana Bjelogrlića oživeće lik akademika Pavla Savića (1909-1994), koji je stvorio "Vinču". Veliki umetnik biće i kum ovodišnjeg Festivala francuskog filma, a gledaćemo ga od jeseni u ostvarenju "Trag divljači" Nenada Pavlovića. Na druženje s medijima otkrio je kako se priprema za snimanje i govori o vezama između srpske i francuske kulture.
- Pavle Savić je bio čovek ispred svog vremena, odbio je da učestvuje u projektu "Atomska bomba", jer je uvideo na vreme sve njegove slabosti. S tim u vezi, nimalo me ne opterećuje što igram stvarnu ličnost, naprotiv, veći mi je izazov - rekao je Manojlović o svojoj ulozi srpskog hemičara i fizičara.
Kako se vama čini novi film?
- Nisam počeo da snimam. Radujem se saradnji s Bjelogrlićem. Prošle godine smo radili film "Trag divljači".
Kako ste ušli u lik Pavla Savića?
- Ne znam da li da se šalim ili da budem ozbiljan. Prvo da se šalim, kad uđem u lik, prvo uđem. Lik treba pronaći u sebi. Ne znam još ništa, jer snimam tek na jesen. Pavle Savić je veliki naučnik. Moram ga negde pronaći u sebi.
Bjelogrlić kaže da se otkrivaju tajne koje se nisu znale. Kada ste shvatili o čemu se radi, da li ste razmišljali da prihvatite ulogu ili ne?
- Vi ste dovoljno mladi, ali ja pamtim to vreme, bio sam klinac, išao sam u školu, kada se pričalo da Tito pravi atomsku bombu. Mi smo u to verovali, a onda je to nestalo, kao nije istina, a u stvari je bila istina. U tom periodu nismo znali šta se događalo, ali priča je postojala čak u osnovnoj školi.
Kako komentarišete to što smo u to vreme bili toliko napredni? Mi smo pravili atomsku bombu, za razliku od drugih zemalja.
- Verovatno su nam to dozvolili Istok i Zapad. Ovde se ništa nije desilo bez njihovog dogovora, tako je napravljena i Jugoslavija.
Rekli ste da pamtite to vreme. Kakvo je ono bilo?
- To je bilo vreme velikih snegova, možda je bilo tako zato što sam ja bio mali, a sneg veliki. Bilo je sankanja, išlo se u školu peške, bili smo disciplinovani, pisao sam levom rukom do trećeg razreda osnovne škole, a onda me učitelj Korošec video da pišem levom rukom i rekao da pređem na desnu. Ja danas pišem i levom i desnom, ali rukopis mi je katastrofa loš.
Da kao naučnik morate da pišete levom rukom, da li biste mogli?
- Naravno da bih, rukopis mi je loš, ali mi je tastatura dobra.
Više puta ste radili s Draganom. Da li je teško da se dogovorite?
- Ne, zašto bi nam bilo teško. Film je složena stvar, to je proces. To je stvar međuljudskih odnosa i onoga što se dešava među ljudima, prostora, partnera i teme.
Radite film sa francuskim kolegama, a bićete i kum na Festivalu francuskog filma. Koliko je francuski film uticao na srpsku kinematografiju?
- Uticaj Francuske, njene kulture i pre svega filmova formirao je mnoge naše uspešne filmske reditelje i stvorio jasne kriterijume jugoslovenske, srpske, pa i beogradske publike, ljubitelje dobrog evropskog filma. Rekao bih da je francuski film poslednji bastion, prava odbrana od svega što nam dolazi sa one strane okeana. Nadam se da će Festival francuskog filma još da raste i molim vas da pružite podršku ovako ozbiljnom događaju, koji će biti održan održan od 15. do 19. juna u Beogradu na tri lokacije: na Kosančićevom vencu, u silosima Beograd i "Mts dvorani".
Kurir.rs, A. Stojanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
