Nobelova nagrada za književnost pripala je prošle godine Abdulrazaku Gurnahu, a Švedska akademija u četvrtak će saopštiti ime novog dobitnika.
Kladionice i književni portali najveće šanse daju imenima poput Mišela Uelbeka ("Pokoravanje", "Serotonin", "Elementarne čestice", "Platforma" i "Mogućnost ostrva") i britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, koji je prošlog meseca po ko zna koji put bio meta atentata zbog svog čuvenog dela "Satanski stihovi" iz 1988. godine.
Dobre šanse daju se i kenijskom piscu Ngugiju va Tiongu (čiji se roman "Ne plači, dete" smatra prvim delom u istoriji istočnoafričke književnosti, a koji je zbog svoje drame "Udaću se kad ja budem htela" završio u zatvoru).
Na listi favorita iz senke je i naš Čarls Simić, ali i hrvatska spisateljica Dubravka Ugrešić, kao i južnoafrički pisac hrvatskog porekla Ivan Vladisavić.
- Ne bi bilo iznenađenje da Čarls Simić dobije bilo koju književnu nagradu, pa tako i Nobelovu. On se poslednjih godina pominjao kao favorit. To govori, s jedne strane, o interesovanju za ovo književno priznanje, a s druge strane da književnost Čarlsa Simića uživa nepodeljeno poverenje, kako njegova poezija, tako i esejistika - kaže za Kurir njegov izdavač iz "Arhipelaga" Gojko Božović.
O Čarlsu Simiću, rođenom pod imenom Dušan, u Srbiji se govori mnogo, a u stvari malo zna.
Poslednjih godina tek dobio je zasluženu medijsku pažnju. Dobitnik je Pulicerove nagrade za književnost, a u Jugoslaviji je živeo do svoje 15. godine. U Ameriku je došao 1953, a šira javnost ga je upoznala preko jedne televizijske reklame. Njegov rad zaslužuje mnogo veću pažnju.
Direktor Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo je, inače, dugogodišnji prijatelj Čarlsa Simića, pa nema boljeg poznavaoca njegovog rada i šansi da bude laureat najveće nagrade.
- On je dobio sva moguća priznanja u Americi i njegovo delo prevedeno je na mnoge svetske jezike. Rekao mi je jednom da ga je sve to u životu iznenadilo. Roditelje mu je bio razdvojio Drugi svetski rat, došao je gladan u Francusku, a zatim je kao tinejdžer stigao u Čikago. Umeo je da kaže da su se Hitler i Staljin rukovali nad njegovom kolevkom. Ti zamorčići istorije nekad počinju da pišu poeziju, a nadam se da mogu da dobiju Nobelovu nagradu. Niko ne bi bio srećniji od mene kad bi Čarls Simić bio dobitnik ovog priznanja. On je jedna prirodna mešavima srpskog, francuskog i američkog nadrealizma i ta nagrada bi bila veliko priznaje za srpsku i američku književnosti. S tom nagradom bi oživele generacije predaka koji su bili šaljivdžije, radovali bi se paradoksu, što je Čarls pretočio u poeziju - objašnjava za Kurir Pištalo.
Američki književnik srpskog porekla nije prvi favorit ovogodišnje dodele, ali treba imati na umu da prošle godine pobednik Abdulrazak Gurnah nije bio ni na listi.
U 2020. pobednica Luis Gluk uživala je samo kvotu 25/1, a pobednici 2018/2019, koji su zajednički objavljeni 2019. godine, bili su samo malo bliže vrhu: Olga Tokarčuk je imala kvotu 10/1, a Peter Handke 20/1.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
