U Jugoslovensko-dramskom pozorištu je u 12 časova počela komemoracija glumcu i nekadašnjem upravniku ove kuće, Branku Cvejiću koja se završila uz suze i dugi aplauz, sat i 45 minuta kasnije.
Glumac je sahranjen 1. avgusta na Novom groblju u Beogradu, a na komemoraciji su se pojavile njegove kolege, kao i porodica.
Nebojša Dugalić, Branka Petrić i brojne kolege su se okupile da odaju počast kolegi, a prvi je govorio Gorčin Stojanović i pričao tome o uspomenama koje je imao sa Cvejom, kako su se uvek šalili da će mu on (Gorčin) održati govor na komemoraciji, dok se reditelj šalio kako će Cveja imati najlepšu muziku za ispraćaj u večnu kuću.
Odao mu je veliku čast i na kraju mu se obratio sa Vi u njegovu čast.
- Cveja je bio beskrajno drag čovek ,prava ljudina, mi bi u Sarajevu rekli prava raja. Uvek rado vidjen u društvu, raja koji se voli jer je Cveja bio taj. Imao je neverovatan dar za komunikaciju. Imali smo mnoge planove, mnoge saradnje. Nisam verovao kad su mi javili da je u bolnici da će otići. Cveja je neko koga ćemo se uvek rado secati. Ovaj Beograd koji volimo i zemlja koju na sceni živimo - rekao je Dino Mustafić u video poruci.
Na komemoraciji je govorila i Biljana Srbljanović.
- Kad se letos desilo to što se desilo svi smo pisali pa i ja. Kada govorimo o smrti prijatelja uvek sebično govorimo o sebi. Imam jedan deo koji mi je vazan. Ljudi znaju skoro sve o Cveji, njegovom radu, eufemističkoj glumi. Malo se zna da je antiratni aktivista, koji je uvek uz svoju Vesnu bio na svim barikadama. Nikada ni jednu pogrešnu rec, ni posle burnih rasprava i ispijenog vina nisam čula od njega. Vesni i Cveji srce je uvek kucalo na pravom mestu, kada njegov bes prokulja njegov bes je pogađao u glavu. Cveju sam u poslednje vreme stalno viđala iako on nije mene.
Radio je predstavu "Sitnice koje život zbaci" i Andrija mi je uvek slao neke njegove slike i genijalne ideje koje je imao. Taj tekst je pisan za njega i on je zeleo da to bude njegova najbolja predstava - rekla je, a zatim pročitala poslednju scenu koju je Cveja odigrao za života.
- Želeo je da ne želi ništa, da se ne priča mnogo a pre toga da odigra još samo tu premijeru, taj tekst koji je pronašao. A onda kađu pozlilo mu je i otišao sa probe i to je to. Neke ti se želje ostvare postuhmno. U to vreme bežali smo iz škole i gledali Baneta Bumbara da vidimo da li ce konačno poljubiti svoju dragu. Epizode su bile divno duge a nama su se činile kratke. Bumbar je imao planetarnu popularnost, ako bi Jugoslavija bila planeta.
Ubrzo su Prli i Tihi dosli i osvojili svu pažnju. U jednoj kafani u Nišu su se našli svo troje, a Prle i Tihi su bili najveće zvezde. Bane je sa osmehom na licu prihvatao činjenićno stanje i govorio je nemojte samo od mene da uzimate autograme, vec i od onog čike (rekao je tada Voja). Kakav je to čovek bio veći od vremena, topliji od ljubavi, stroži od Bajčetića, blaži od Ognjenke, naivniji od sobarice, mudriji od opozicije, lak kao pero, a težak kao depresija. Branko Cvejić je čovek izvan dobrote, iznad dobrote. Ovo mesto je njegov dom. Cveja je solo, jedan i neponovljiv - rekao je Svetozar Cvetković.
Marko Janketić je pročitao pismo Slobodana Unkovskog.
- Razmišljam od kada se poznajem sa Cvejom. 1973 bio sam sa sinom i skoro sam se sudario sa njim i rekao "o majstore klanjam se za fausta", kleknuo i pao na pod. U ovom malom patetičnom a predanom getu pogledao sam sina i uzvratio naklon na isti način velikom kolegi. Sin me kasnije pitao šta je bilo u hodniku a ja sam mu objasnio da su to specifični pozdravi u JDPu. JDP je uvek bilo mesto gde se gradi pobednički duh. Kada sam rekao da bi bilo super da se u jednoj predstavi pojavi pravi avion na kraju, Cveja se nije smirio sve dok nije dobio avion na pozajmicu.
Čak je i ministra podigao sa jednog ručka. Kao što je morao da ide po mnogim ministarstvima i sekreterijatima, našao bi i dan da idemo da molimo Batu Živojinovića da igra u predstavi iako smo znali da od toga nema ništa. Vidim ga kao sada u sivom mornarskom kompletu, ponekad sa dugmićima koje je Vesna odabrala kako krči put ka JDPu.
U periodu od 1991. do 2011. uradio sam 7 predstava i mislim da sam ugovor potpisao tek posle premijere. Samo sam za 8 potpisao pre početka. Bili smo zajedno kada nas je zaustavila policija sa 220 na sat. Bio sam sa njim kad je saznao da je bolestan, javio se da kaže radosno da je imao operaciju na otvorenom srcu. Sarađujuci sa njim znao sam da u skoku u širinu nisam sam. Druženje sa njim je bilo kao vrtlog pozorišnih strasti ali uvek u centru umetničke predstave. Lepo mu je stajalo partizansko ime Bane Bumbar. To je bio njegov svetionik, bred za sebe i dok su se moji saradnici brinuli da mu potrefe nadimak, Bane Bumbar je bila brza definicija o kojoj se radi. U našoj šumi palo je jedno veliko drvo. - Slobodan Unkovski
Govorio je i reditelj Rajko Grlić.
Voja Brajović i Branka Petrić su takođe govorili na komemoraciji, a Joakim Tasić je pročitao pismo Bogdana Diklića.
Da podsetimo, Branko Cvejić preminuo je 26. jula u Beogradu. Sahranjen je 1. avgusta na Novom groblju.
Rođen je u Beogradu 25. avgusta 1946. Maturirao je u Petoj beogradskoj gimnaziji 1965. i iste godine upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zajedno sa celom novom generacijom glumaca na poziv Bojana Stupice postaje član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u maju 1967.
U matičnoj kući odigrao je preko pedeset uloga od kojih su najznačajnije: Lord Graham (Lepeza ledi Vindermir), Frank (Zanat gospođe Vorn), Petrunjela (Dundo Maroje), Stanković (Pučina), Nikola (Nahod Simeon), Pera pisar (Gospođa ministarka), Simeonov-Piščik (Višnjik). Najviše je sarađivao sa rediteljem Dejanom Mijačem, kao glumac, a kasnije i kao producent brojnih predstava. Gostovao je i na drugim pozorišnim scenama, između ostalog i u Zvezdara teatru - pozorištu u čijem je osnivanju i sam učestvovao.
Igrao je u više od 40 celovečernjih igranih filmova i ostvario niz značajnih uloga u TV serijama, filmovima i dramama.
Dobitnik je priznanja internacionalnog ranga - Zlatnog lovorovog vijenca na MESS-u u Sarajevu, Nagrade za pozorišno stvaralaštvo „Grad teatar“ festivala Grad teatar Budva (2011), nagrade festivala Dani Sarajeva (2011) i jedinstvene nagrade nacionalnog značaja, „Nikola–Peca Petrović“ Pozorišnog maratona u Somboru (2006). Godine 1989. dobija Specijalno priznanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Na Sterijinom pozorju, dobio je glumačke nagrade lista Večernje novosti za ulogu Nikole u predstavi Nahod Simeon, 1981. i nagradu lista Glas omladine za ulogu Petrunjele u Dundu Maroju, 1977.
Branko Cvejić, likom i delom, ostavio je za sobom osoben i svetao trag. Trajan doprinos ne samo srpskoj kulturi, umetnosti i društvu. U svom teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ostaće zapamćen kao jedna od najznačajnijih ličnosti u bogatoj istoriji te kuće.
(Kurir.rs/A.S/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
