Glumac Nebojša Dugalić tokom godina ostvario je plodnu karijeru, ali i bogat porodični život, o čemu svedoči njegovo petoro dece.
Godinama, iz uloge u ulogu osvaja srca publike kako na ekranu, tako i na sceni. U ovoj godini gledali smo ga u filmovima "Vera" i "Čudotvorac Tumanski", ali i u serijama "U klinču" i "Državni službenik".
Glumac je u maju imenovan za direktora Udruženja dramskih umetnika Srbije, koje će voditi u naredne tri godine, a na mestu prvog čoveka ovog udruženja zamenio je kolegu Vojislava Brajovića. Dugalić je u intervjuu za Kurir otkrio s kakvim problemima se suočavaju umetnici i udruženje, a osvrnuo se i na uspehe koje je postigao njegov naslednik Bogdan, kao mladi pijanista.
S kakvim problemima se u današnje vreme suočavaju umetnici?
- Problemi postoje uvek, ali tu su da se rešavaju, zar ne. Trudimo se da svom snagom i kapacitetima brzo i efikasno otklonimo svaku prepreku. Problema ima zaista mnogo i mora se mnogo toga uraditi da bismo obezbedili neometano funkcionisanje rada udruženja. U tom smislu moramo pre svega da rešimo statusna pitanja samostalnih umetnika, fonda solidarnosti za pomoć starijim kolegama i onih koji su ugroženi. Mnogo toga je i prethodno urađeno, na šta smo kao udruženje posebno ponosni. Problemi, naravno, iskrsavaju na dnevnom nivou. Trudimo se da reagujemo na najbolji način i da pripremimo adekvatnu strategiju kako bismo odoleli izazovima vremena koja nas zatiču.
Pozorišne novine LUDUS nedavno su obeležile jubilarnih 30 godina. Kako pamtite prvo izdanje?
- Bio sam svedok osnivanja lista LUDUS 1992. godine, jer sam u to vreme igrao prvu predstavu u Ateljeu 212. To je bilo vreme mojih pozorišnih početaka. Pojava takvog lista mnogo je značila umetnicima u to vreme. Postojalo je nešto što je naše, što je list udruženja što će pratiti naša dešavanja i čega ćemo svi mi moći jednog dana da se sećamo s ponosom. Pratio sam ga od prvog broja i čitao sam tekstove. To je dokument prvog reda koji će tek pokazati svoju važnost kao arhiv pozorišnog života u Srbiji.
Koliko vam je blisko novinarstvo?
- Od malih nogu sam okružen novinarima. Sticajem okolnosti, u Kraljevu je bilo dosta novinara koji su pratili ondašnji pozorišni život. Sećam se da su bili na svakoj predstavi i uvek smo se lepo družili. Zanimljiva mi je bila priroda tog posla i mislim da je to neprocenjiva delatnost koja obezbeđuje da sve ono što u određenom vremenu traje dobije svoj trag.
- Bogdan je postigao veliki uspeh u svetu i stvarno sam ponosan na njega, ne postoji veća sreća od toga da gledate kako vam deca izrastaju u divne ljude. Sticajem okolnosti, to je bio moj sin, ali postoji još mnogo talentovane dece koja ostvaruju neverovatne rezultate u svojim oblastima. Srećan sam što se novinari trude da isprate rezultate dece koja se trude i ostvaruju uspehe u svetu. Kada tamo negde odete, gde vas niko ne zna, i potvrdite da to zaista dobro radite, to je zaista jako značajno.
Kako provodite vreme. Da li ćete se odmarati za praznike?
- Tokom decembra nisam imao ni dva minuta slobodnog vremena, te ću se potruditi da se za praznike lepo odmorim, a onda se vraćam poslu. Verujte mi, nisam spavao do Nove godine koliko sam posla imao i kada bih krenuo da nabrajam koliko obaveza je bilo, to bi baš dugo trajalo (smeh).
(Kurir.rs / A. S.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
