Reditelj Stefan Arsenijević autor je knjige "Malo iznad tla - Srđan Karanović o svojim filmovima", koja je na Dan zaljubljenih predstavljena u Beogradu.
Izdanje Filmskog centra Srbije sjajno je prihvaćeno kod kritike i kolega, a publika ovde kroz razgovor profesora i njegovog bivšeg studenta može da sazna kako su nastala neka kultna ostvarenja jugoslovenske kinematografije, poput "Petrijinog venca", "Mirisa poljskog cveća", "Virdžine", "Bese" ili serije "Grlom u jagode".
- Nismo želeli da pravimo klasičnu monografiju. Razgovarali smo polako i temeljno, film po film, u rasponu od skoro dve godine. Sve je počelo kad je krenula korona. Od 30 sati razgovora nastala je ova knjiga - kaže za Kurir reditelj Stefan Arsenijević.
Kako je bilo u koži pisca?
- Uslovno sam samo pisac. Dugo godina radio sam kao novinar, što mi je pomoglo. Sada sam otkrio neki drugi mediji. Najveći mi je kompliment kad mi ljudi kažu da se osećanju kao da sede s nama u dnevnoj sobi.
Nekima se mnogo više dopada ova knjiga nego "Sam o sebi", koju je pisao sam Srđan Điđa Karanović. Da li ste iznenađeni?
- Uf, kakvo pitanje. U jednom trenutku u knjizi Karanović kaže poslovicu koju mu je rekao njegov otac: "Neko voli popa, a neko popadiju." Mislim da je to i ovim knjigama. Prva knjiga je njegova autobiografija, u kojoj se on bavi svojim životom i studijama, i verujem da će se svideti nekima, a drugima naša, koja se bavi Srđanovim profesionalnim život. Obe su potpuno različite. Naša ideja je bila da ova knjiga ostane kao svedočanstvo iz prve ruke i živa reč o tome kako su nastajali njegovi filmovi. Oni su danas klasici domaće kinematografije i zapravo meni je bio veliki izazov da ne izneverim očekivanja publike. Nije ovo monografija, već razgovor i dijalog između dvojice kolega i prijatelja.
Kako je počelo vaše druženje?
- Srđan mi je bio profesor, a ja njegov student. Predavao mi je kratko, a onda me je pozvao i preporučio za kratki film "(A)Torzija", koji se snimao u Sloveniji. Producent je tražio reditelja i sa ovim kratkim metrom završili smo na dodeli Oskara. Nekako je odzvonio i napravio veliki međunarodni uspeh i započeo moju karijeru. Zahvalan sam mu na preporuci, a i što je tokom samog snimanja u nekoj drugoj sredini bio tu za mene. Uvek sam mogao da mu se obratim za savet. Posle toga smo se zbližili i postali prijatelji, i to traje četvrt veka.
Koji vam je omiljeni film Srđana Karanovića?
- Teško je porediti njegove filmove. Mom senzibilitetu je najbliža serija "Grlom u jagode". On smatra da je to film u nastavcima. Naravno, tu su i "Virdžina" i televizijski film "Pogledaj me, nevernice".
Iza vas je uspešni film "Strahinja Banović". Kakvi su dalji planovi?
- Ne mogu da se požalim na uspeh filma. Nije mogao da bude naš kandidat za Oskara, jer je na engleskom jeziku. "Strahinja Banović" još se prikazuje po festivalima i pratim ga gde god mogu. Vreme je za nešto novo, a to neće biti knjiga. Voleo bih da radim seriju, ali je rano da pričam o toj temi.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
