Pre jednog veka, 30. jula 1923. godine, rođena je glumica Mirjana Kodžić. Prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu ostaće upamćena kao Ana Šumović u "Pozorištu u kući" i gospođa Agatonović u filmu "Nije nego". Mirjana danas ima ulicu u Zemunu, a uskoro će dobiti i svoj legat.
- Danas je tačno 100 godina od rođenja glumice Mirjane Kodžić, moje mame, prvakinje Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Napisala je 12 romana i eseja o pozorištu, bila nosilac klasičnog repertoara, glumica Šekspira i Molijera, ali danas nijedna ustanova kulture niti medij to nisu zabeležili. Ostaje da se, zahvaljujući Adligatu, napravi spomen-soba njena i Petra Volka i dogodine obeleži 20 godina od njene smrti - navodi njena ćerka Maja Volk.
Na Vikipediji i sajtu Pozorišnog muzeja Srbije stoji da je velika glumica rođena 1928. godine.
- Mama je krila godine. Govorila je da glumice imaju pravo pet godina da sakriju, a ni na njenom grobu ne stoji datum rođenja. Danas je tačno vek od njenog rođenja. Pasoši i lične karte su pisani tada rukom, pa je zato godina njenog rođena prekrojena. Neko je umesto tri video u brojevima dva i osam, pa je 1933. postala 1928. godina - objašnjava za Kurir naslednica dramske umetnice.
Poslednju ulogu na TV ostvarila je u seriji "Gore-dole" 1996. godine. Mirjana je rođena u Beogradu, u uglednoj trgovačkoj porodici. Pre nego što se definitivno opredelila za glumu, završila je muzičku školu i muzičku akademiju, ali i diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu.
- Bila sam nemirno dete. Izbacili su me iz vrtića jer sam tukla devojčice. Moji roditelji, otac Petar i majka Mirjana, bili su vrlo liberalni u tom ranom periodu, učili me da budem samostalna, da se borim za učinjene mi nepravde, nisu me mazili. Ali bili su zbunjeni time što su dobili jedno genijalno dete, koje je spremno da plati cenu za svaki svoj nestašluk. Ja sam oduvek terala po svome, i to ih je zbunjivalo. Tukli su me, grdili, kažnjavali, ali bez mnogo uspeha. Jedino što sam naučila jeste da sve mogu ako budem dobra u školi. Zato sam preskakala razrede i brzo sve učila jer sam volela da učim. Omogućili su mi sve vezano za školovanje, jezike, muzičku školu, vodili me na sva putovanja, u sve muzeje, na sve koncerte, sve izložbe, sve predstave - ovako je o majci za Kurir pričala Maja Volk.
Ona je kriva što je ćerku zarazila pozorištem.
- Ja nisam odrastala u dečjem pozorištu, već na sceni i iza scene Beogradskog dramskog pozorišta, pozorišta na Terazijama, Narodnog... Nisam gledala "Diznijeve" crtane filmove, već zagrebačku školu crtanog filma kad je tata radio doktorat o animiranom filmu. Mama je budno pratila moju radoznalost i davala mi knjige koje možda nisu bile za moj uzrast, ali bi zadovoljile moju žeđ za životom. I kasnije su bili strogi, ali je možda najbolji naš period bio posle rođenja moje dece. Tada su malo omekšali... Nema drame, ni serije, ni filma u kome nisam imala ulogu za moju mamu Mirjanu Kodžić.
Njen poslednji javni nastup bio je baš na mom prvom koncertu, kad je na sceni bila i moja ćerka Milena. Tri generacije na pozornici... Smrt moje mame pre 20 godina je najveća moja tuga. Od tog bola sam se i razbolela, prvo dobila koksaki virus, a posle desetak godina i rak. Prosto sam imala osećaj da sam siroče, napušteno i ostavljeno. Tu prazninu, tu čežnju za majkom ništa nije moglo da zameni - zaključila je Maja Volk.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
