Glumica Eva Ras bila je specijalna gošća 70. Pulskog filmskog festivala. Publici je otkrila da je na otvaranje jubilarnog izdanja došla tako što je pobegla sa snimanja ostvarenja "Djeca Kozare" i da će možda ostati jedina u istoriji festivala čiji film "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" nije dobio aplauz nakon projekcije. U razgovoru za Kurir Eva evocira uspomene iz Pule i govori o saradnji s Lordanom Zafranovićem.
- Nisam baš pobegla sa snimanja. I Lordana i mene su zvali još pre dva meseca da budemo gosti u Puli. Kad je izašao plan snimanja filma za jul, Zafranović je otkazao dolazak, a ja sam, poučena savetom mog kolege Dragana Pepija Lakovića, prihvatila. I namestilo se da mi ti dani budu slobodni, ali sam zakasnila na snimanje 17. jula. Međutim, uspele su kolege da naprave da se to ne oseti - objašnjava Eva.
Kakvi su vam utisci iz Pule?
- Imala sam samo minut da se obratim publici, a moja priča im se dopala. Film "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" nije dobio aplauz, ali je posle bila masovna histerija. Želeli su svi da imaju pramen moje kose. Čekalo nas je 5.000 ljudi. Danas se to zovu fanovi, a onda su bili oduševljeni gledaoci.
A nemate Zlatnu arenu?
- Nemam nijednu glumačku nagradu, a svi moji filmovi su nagrađeni.
Šta su vas pitali hrvatski novinari?
- Govorili smo o prošlosti. Rekla sam im da sam ponosna što nisam bivša glumica. Nikad nisam prestajala da radim. Buran prijem u Areni je bio sigurno jer su gledali sve serije Siniše Pavića. Ljudi su mi posebno citirali moje replike iz poslednje serije "Junaci našeg doba" i čuvenu rečenicu: "Država hoće da ti da penziju, ali kad ti ju je dala, hoće da umreš, a ne da je primaš." Pavić je genije. On mi je dao vizu da iz filmskog sveta uđem u novo vreme i TV serije. Nema tog filma koji može da se meri s njegovim serijama. Popularnost koju glumac dobije kad igra kod Siniše Pavića, to nema ni kanski pobednik. Uspeh njegovih serija leži u tome što dobro poznaje svoj narod.
Ima li ponuda za neku ulogu iz Hrvatske?
- Bila sam tamo samo dva dana. Srela sam Rajka Grlića i Hrvoja Hribara.
A Lordan, da li vam je zamerio?
- Nije. Njegov film je veoma težak. Otišla sam s tog snimanja i iz logora pravo u apartman, gde su me sačekali šampanjac i korpa cveća. Zaista neprimeren luksuz.
Kakva je vaša uloga?
- Mala. Deca igraju velike uloge. Snimam uglavnom sa statistima u koloni. Nisam tu samo ja već i sto drugih velikih zvezda. On je hteo da u toj koloni prognanoj s Kozare budu i glumci. Svi smo se odazvali njegovom pozivu. Nikako sebe ne mogu da ubedim da nisam u logoru, nego da snimamo film. Oči su jače od razuma. Kad vidim te ljude gladne i žedne, ne mogu da kažem sebi: "To je samo snimanje". Došla sam kući jutros u sedam sati. Imali smo tešku noć. Morali smo svi da sedimo na zemlji. U životu, sa moje 83 godine, ja ne mogu uopšte da sednem na zemlju, jer me zglobovi ne slušaju. Međutim, kad je to filmski zadatak, sedela sam dva sata. Ustala sam i sve je u redu. Nema veće terapije od snimanja filma. Ono leči i starost. Mnogo je težak film. Više od 60 godina sam glumica, a nikad ovako nešto teško nisam radila. Ima u ekipi i nekih američkih i nemačkih glumaca koji imaju svoje prikolice. Međutim, oni ne mogu da dođu do njih jer mi snimamo na brisanom prostoru, gde nema hlada, a ni zaklona.
Kakav će film biti "Djeca Kozare"?
- Snimamo film koji govori protiv rata i preispituje gde zlo počinje i završava se. Lordan ne traži krivce, već odgovor kako to zlo da izbegnemo. U ratu uvek ima crnih i belih, jer ne bi bilo rata. Mnogo je teško biti u kadru sa 300 ljudi. Divim se reditelju kako pokreće tu masu. Niko od njih neće preživeti, možda samo ta deca. Oni će proći kroz pakao. Nije to hepiend, jer će oni nositi taj teret na duši dok budu živi.
Da li vam teško pada snimanje?
- Ne, jer to volim. A ne znam ni sama zašto.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
