Prošle su decenije otkako je glumica Anica Dobra kod publike, još sa prvim odigranim rolama, stekla status jedne od omiljenih dramskih umetnica, ali njene godine staža kao da ne idu ruku podruku s realnim životnim dobom. Spisak žena koje je oživela za potrebe glumačke igre veoma je dugačak i čini se da je prava protivteža radosti koju joj je posao doneo.
Praveći paralelu između različitih zadataka, gumica je u intervjuu za TV Ekran rekla da je film privilegija za glumca.
- I poezija i proza su satkane od slova, pa opet nisu isto. Ako bi film bio ovo prvo, onda bi serija bila ovo drugo. A ono što povezuje i jedno i drugo bio bi rad, a zatim i kontinuitet, kao nešto što je za glumce od vitalnog značaja. Danas je privilegija baviti se svojim poslom. Sve je postalo neizvesno. Došlo je vreme velikog "reseta", što ne shvatam nužno lošom situacijom i tek ćemo videti kako će se to odraziti na kulturu - rekla je glumica i dodala:
- Navikli smo da nedostatak novca nadomešćujemo dobrim idejama i svežinom, a verujem da će nam u budućnosti trebati još više tih osobina, ne bi li u datim uslovima ipak napravili neku čaroliju. Snimanje bilo filma, bilo serije danas doživljavam kao novu, dobrodošlu priliku da se presložim, razmenim sa ljudima sličnog senzibiliteta i podsetim koliko volim svoj posao. A to je meni baš dragoceno.
O odnosu kvantiteta i kvaliteta kada je reč o proizvodnji serija, glumica je rekla:
- Nije na meni da ocenjujem glumačku scenu, posto sam ja samo jedan njen delić. Ali uspeh se neće odrediti ni kvantitetom, pa ni kvalitetom, već idejom koju nosi. Nisu se gledaoci i stvaraoci zbog pandemije preorijentisali na serije, do toga je došlo mnogo ranije i njihova proizvodnja je godinama unazad dominantni deo industrije, one više pogađaju ukus gledalaca i to na način koji nije snishodljiv. Ima ih mnogo i sve su bolje i bolje, neke domaće serije bivaju otkupljene i od svetskih striming platformi, očigledno da smo napravili kvantni skok u njihovoj proizvodnji. Hoće li ili kada će taj hiperprodukcijski balon puknuti - ne znam, ali je već do sada doneo mnogo toga dobrog i konzumentima i kreativcima.
Kako se do sada oprobala u različitim žanrovima, ni komedija joj nije strana.
- Veliki Piter Ustinov je rekao da je komedija smešan nacin da budeš ozbiljan. E, sad, oni koji su više skloni da svet percipiraju osećajno biće skloniji drami, a komedija je za one misleće koji se drže uverenja da ništa nije toliko tragično da ne može biti i komično, i obrnuto. Kod komedije je važno da se glumi seriozno, iskreno, smeh se generiše iz odnosa likova i situacija. Gluma je umetnost u kojoj kao i u svakoj drugoj umetnosti pokušavate da iznesete istinu na scenu.
- Dakle, mora se biti uverljiv, ali i hrabar, usuditi se i biti spreman na igru i radost, pre svega. Ako je glumac sve to, biće i smešan u komediji i tragičan u tragediji, biće i jedno i drugo jer prikazujete žive ljude koje publika prepoznaje.
O tome šta je presudno kada prihvata uloge, Anica je rekla:
- Za glumca je jedino merodavan tekst scenarija. Ako scenario nije dobar, ili ako ponuđena uloga nije odgovarajuća, nećete je ni prihvatati, svejedno ko je od vaših najdražih kolega u podeli. A sam rad je uvek najbitniji i neponovljiv, najviše ga volim kada nešto kiksnem, a još više kada kiksne kolega, što ne može da prođe bez smeha i naknadnog prepričavanja!
- Radeći "Slučaj porodice Bošković" toliko sam se ismejala sa Natašom Marković u i van kadra, divota! Možete da poznajete neke svoje kolege godinama, a da tek u radu na određenom poslu u jednoj sceni otkrijete neke skrivene delove duše koji nikad nikom pre toga nisu bili vidljivi. Tako smo se odjednom razumele u postupku i u radnji, pa i u greškama, da mi je to ulepšalo celo snimanje. A posle toga i krofne koje smo svaki dan naručivali iz obližnje pekare i koje je cela ekipa tamanila kao za opkladu i to danima i nedeljama. I još mi nisu dosadile!
Na pitanje da neke njene koleginice tvrde da im je karijera počela onda kada je stigla prva rola majke, Anica je rekla:
- A šta bismo onda sa Šekspirovom Julijom, na primer? Da li to znači da se ne može odigrati Ofelija, Dezdemona, Irina, Maša iz Čehova, Strindbergova Gospođica Julija, Anđelija... Sigurno je da glumac u svojoj zrelosti ima drugačije polje dejstvovanja. Interesantno je to što čovek može da stekne zrelost kao privatna osoba, a da ne stekne glumačku, kao što može da pokaže začuđujuću glumačku zrelost u mladosti zahvaljujući talentu. Nekada te stvari idu zajedno, nekada odvojeno, nekad se ukrštaju, nekad se podupiru, ali svaka uloga i svako životno doba je prilika da se dosegne svoj glumački vrh - istakla je glumica.
(Kurir.rs / TV Ekran)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
