U prošlom broju obrađeno je "Ostrvo doktora Moroa" iz 1996, jedan od najkatastrofalnijih filmskih projekata svih vremena, sa fantastičnim brojem problema i bizarnih odluka do te mere da su počele priče o tome kako je uklet. Igrom slučaja, kritičar Vil Džordan, poznatiji na Jutjubu kao Critical Drinker, izbacio je video o snimanju "Vodenog sveta", još jednog problematičnog projekta iz sredine 90-ih.
Koristim priliku da preporučim Drinkera čitaocima koji ga ne prate, jer je vrlo pronicljiv, dobro obavešten i bez dlake na jeziku, sa zabavnim imidžom vazda pijanog i zlovoljnog cinika, koji kada nešto voli, voli punim srcem, a kada mrzi, to radi s neodoljivom dozom (duhovite) zlobe.
"Vodeni svet" publika pamti kao jedan od neuspešnih megaprojekata Kevina Kostnera u vreme kada je bio na vrhuncu slave. Posle nekoliko filmova koji su ga vinuli među najveće holivudske zvezde, poput "Telohranitelja", "DžFKa" i "Plesa s vukovima", počeo je da ulazi u preskupe produkcije čiji su neuspesi na blagajnama i/ili kilavi krajnji rezultati uticali da njegova zvezda brzo i zgasne.
Iz ove perspektive stvari izgledaju pomalo čudno, da su najveći udarci bili postapokaliptični filmovi "Poštar" i "Vodeni svet", mada brojke pokazuju da je ovaj drugi, iako važi za finansijski promašaj, zapravo zaradio novac. Verovatno nije vratio sve uloženo, ali čak ni u bioskopima nije potpuno propao. Inače, do "Titanika" je važio za najskuplji film ikada snimljen, ali ne zato što je tako bilo planirano, već su ogromne ambicije dovele do jednako ogromnih probijanja budžeta.
"Vodeni svet" je najpre zamišljen nešto kao "Pobesneli Maks na okeanu", niskobudžetna priča o usamljeniku koji luta poplavljenim svetom i sukobljava se sa ekstravagantnim protivnicima oko goriva. Pošto je 90-ih postala aktuelna priča o globalnom zagrevanju, verovatno je "Vodeni svet" shvatan i kao film s porukom, iako je svet zamišljen potpuno nenaučno, sa više apsurdnih tehnologija koje koriste preživeli.
Režiser Kevin Rejnolds je nekoliko puta uspešno sarađivao sa svojim imenjakom Kostnerom, međutim, tokom snimanja ovog filma njihov se odnos znatno pokvario. Kostner je "Vodeni svet" smatrao svojim projektom i dodao je budžetu svoja 22 miliona dolara. Suprotno savetu Stivena Spilberga, a ovaj je imao loša iskustva sa snimanjem "Ajkule", ekipa je odlučila da radi u stvarnom okruženju, na okeanu, što je proizvelo gomilu problema, od snažnih vetrova, koji su rušili scenografiju, pa do svega što može doneti rad na nestabilnoj podlozi.
Kostnerov život je čak bio ozbiljno ugrožen kada se polomila katarka za koju je bio vezan, pa su završili u vodi. Njegov dubler, inače poznati surfer Lerd Hamilton, dolazio je iz svoje kuće džet-skijem na posao, što inače ekipa nije znala, te je jednom ostao da pluta okeanom jer je zaboravio da sipa gorivo, a niko nije znao gde je. Snimanje se odužilo i kako to obično biva, pogotovo u neprijatnom okruženju, međuljudski odnosi su postajali sve lošiji.
Scenario je neprestano dorađivan, uglavnom na Kostnerovu inicijativu, te je njegov imenjak režiser pred kraj produkcije napustio film, mada mu se ime nalazi na špici. Nezadovoljni studio je naredio znatna skraćivanja, što uvek dovede do konfuznog rezultata. Onda se pojavila TV emisija sa izbačenim scenama, te je nastala nezvanična verzija filma gde su one bile umontirane. Zanimljivo, ova verzija koju nije radila ekipa filma, poznata i kao "Uliksova", na kraju je restaurirana i sada važi za kompletnu.
"Vodeni svet" je bolji nego što ga pamtimo. Mediji su izveštavali o problematičnom snimanju i film je više na lošem glasu nego što je zaista loš. Može se gledati i kao objašnjenje zašto producenti danas toliko igraju na sigurno, pribegavaju efektima i izbegavaju probleme. Ali i takav kakav je, manjkav, ima šarma.
(Kurir.rs / TV Ekran)
NE PROPUSTITE
