Dubok trag koji je Žarko Laušević ostavio u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji velikim delom zasluga je njegovog ogromnog talenta, ali i predanog rada. Reditelj Darko Bajić, kao kolega i prijatelj velikog glumca i umetnika, kaže za RTS da je zahvaljujući njemu snimio jednu od najlepših romantičnih scena, a da bi Žarko želeo da ga pamtimo po osmehu, ulogama i onome što je govorio.
Gostujući u Beogradskoj hronici, njegov prijatelj i kolega, reditelj Darko Bajić ističe da ga je Žarko očarao već pri prvom susretu:
- Prvi put sam ga video na času Minje Dedića, legendarnog profesora Fakulteta dramskih umetnosti. Nas, rediteljsku klasu, na taj čas je doveo profesor da vidimo studente. To je jedna od zaista vrhunskih klasa. Možda sam u suštini i rešio da u "Sivom domu" postavim još neke junake upravo zbog toga što je to bila zaista vrhunska klasa i što sam želeo sve da ih nekako imam u svojoj seriji.
Prema Bajićevim rečima, Žarko Laušević pojavio se iza crne zavese.
- Pojavio se jedan lik koji me je tada fascinirao, opčinio, koji je svojim šarmom, svojom energijom opčinio sve nas - istakao je reditelj dodajući da je odmah poželeo da sarađuje sa Žarkom i da je to i ostvario predstavom "Hej vi napolju" gde su Laušević i Sonja Savić igrali dve glavne uloge.
Bajić ističe da je Laušević na početku osamdesetih godina bio najtalentovaniji mladi glumac na jugoslovenskom prostoru, a da je 1990. godine bio sigurno jedan od glumaca koje su svi želeli u svojim filmovima, predstavama.
- Sećam se njegove treme pred predstavu Fausta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, on je tada imao 21-22 godine. Igrao je sa glumačkim alama, poput Mike Manojlovića, Aleksandra Berčeka i Branislava Lečića, ali kada je izašao na binu, on je odmah dobio aplauz - priča reditelj.
Žarko Laušević – precizan u postavljanju uloge, sjajne dikcije, jakog instinkta
Kao jednu od najlepših Žarkovih uloga, Darko Bajić izdvaja rolu u predstavi Pozorišne iluzije, gde je, kako ističe, zaista bio fascinantan.
- Posle te predstave, kao oko najpopularnijeg fudbalera, veliki broj ljudi je hteo da ga zagrli. A zašto? Zato što je on stvarno, pored tog talenta koji je imao, on je bio izuzetno precizan u postavljanju uloge - kaže Bajić i navodi da je Laušević i pored toga što je došao iz Crne Gore imao dikciju kojoj su kolege težile.
Laušević je, pored toga što je precizno postavljao uloge, bio instinktivan. Zbog jedne takve instinktivne reakcije Žarka Lauševića sa koleginicom Elizabetom Đorevskom, Bajić je ostavio kadar u kojem su se videli i tonac i drugi članovi ekipe u finalnoj verziji filma Direktan prenos.
- To je jedna predivna, možda jedna od najlepših emotivnih, ljubavnih scena koje sam snimio. Ta emocija i to što se desilo među njima, to je bilo zaista fascinantno - opisuje Bajić navodeći da je verovao Žarkovom instinktu i potrebi da u tom trenutku iskaže to što želi.
Sećajući se druženja sa Lauševićem, Bajić ističe da su se neke uloge spremale u kafani:
- Družeći se, odlazeći na pozorišne predstave, razgovarajući stalno. Moja supruga i njegova supruga, bili smo često zajedno. Kada sam spremao predstavu "Mala", dao sam mu da pročita, želeo sam da on igra. Svideo mu se milicioner Ajkula, ali je ta uloga bila namenjena drugom glumcu koji je na kraju otkazao. Koliko je Žarko bio presećan kada je ušao i kada smo sarađivali tu.
Reditelj nije mogao da suzdrži emocije zbog ovog tragičnog gubitka, te je pustio suze u emisiji i tako pokazao koliko mu je Laušević značio.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
