Pet ili šest TV i filmskih premijera samo u 2024. čekaju glumca Zlatana Vidovića. Kratak odmor iskoristio je da Božić i praznike provede sa svojom porodicom u Banjaluci, a već narednih dana dolazi u Beograd na premijeru filma "Nedelja" o pevaču Džeju. Za Kurir Vidović otkriva svoje planove, ali govori i o saradnji s Brankom Katić, kao i žalu što nije stao u isti kadar sa svojim idolom Žarkom Lauševićem.
Kako ste proslavili Božić i šta za vas on znači?
- Božić je praznik mira, pomirenja, poziva na praštanje i ljubav. Nekako me oduvek sve najlepše veže za taj praznik. Porodica je uvek bila na okupu. Svakog dana bi trebalo da se ponašamo kao da je Božić, da više verujemo jedni drugima i da budemo spremni na opraštanje, toleranciju i život bez predrasuda. Na kraju svi mi stradamo zbog tih predrasuda, i Isus Hrist je stradao zbog ljudi koju su imali predrasude prema njemu, njegovim rečima i ljubavi. Tradicija u našoj porodici je da se na Badnji dan peče prase i da se obiđe vikendica, a posle idemo u crkvu. Neke te lepe stvari sam naučio u detinjstvu i držim do njih. Čovek koji ne drži do tradicije izgubio je sebe.
Utisak je da će 2024. biti vaša godina. Završila se druga sezona "Pevačice".
- Veliki iskorak je napravljen u odnosu na prvu sezonu. Mnogo mi ljudi piše zbog te serije. Nemam ja utisak šta sam sve radio tokom godine, već to shvatim tek kad sednem s vama novinarima, kad se podvuče crta, ispada da ću imati nekih pet ili šest TV ili filmskih premijera. Mnogo je to za jednog glumca.
Prvo nas čeka film "Nedelja" o Džeju. Igrate Aleksandra Futu Radulovića. Da li ste ga upoznali?
- Nisam upoznao Futu, ali se dogovaramo da odemo na ručak pre ili posle premijere filma. Za ulogu Fute zvao me je reditelj Nemanja Ćeranić. Njegov život i život Marine Tucaković je bogat i filmska priča za sebe. Milica Janevski i ja ponovo radimo zajedno. Mislim da smo napravili minjon uloge. Marina i on su ljudi koji su veoma značajni za karijeru Džeja. Bila je privilegija igrati čoveka koji je napisao sve te hitove uz koje svi u kafani dižemo ruke. Nadam se da će film imati uspešan život u bioskopima.
Kad smo pomenuli Džeja, koja vam je njegova pesma omiljena?
- "Od ljubavi do mržnje" ili "Dunav". Imam milion tih pesama. Svaki put pronađem neke novu. Marina i Futa su napisali sjajne pesme, koje je on s dušom otpevao i ostavio nam je u amanet nešto što ćemo dugo slušati.
Volite da zapevate u kafani, ali narodnjaci nisu vaša šolja čaja.
- Volim rokenrol. Odrastao sam na Dorsima, Stonsima, Pink Flojdu i Cepelinima, a od domaćih Azra, Haustor i Atomsko sklonište. U poslednje vreme sam otkrio i kafanske pesme, pa mi traže često da zapevam i taj repertoar. Ne bih se iznenadio da mi uskoro daju ulogu nekog pevača.
Stiže i serija "U klinču". Koga igrate?
- Imam jednu gest star ulogu. Producent Aljoša Ćeranić me je pozvao za tu ulogu. Igram jedno našeg čoveka koji živi u Francuskoj, a zapravo je prevarant. Imao sam veliku sreću da snimam sve scene s Brankom Katić, što je mi je bila velika čast i zadovoljstvo. Mislim da smo napravili duhovite scene. Serija "U klinču" dobro povezuje mladu i zrelu publiku.
Dobili ste priliku da radite s Brankom, ali ne i Lauševićem u filmu "Volja sinovljeva". Da li ste ga upoznali?
- Nisam imao priliku ni da ga upoznam, što mi je veoma krivo. Laušević je jedan od mojih glumačkih idola i bio sam veoma srećan što se ukazala prilika da nešto radimo zajedno. Bolest ga je sprečila da bude deo ekipe.
Kako je raditi film "Volju sinovljevu", koji se dešava u dalekoj budućnosti?
- Drugačije je raditi takav film, ali je glumački pristup isti. "Volja" će sigurno imati veliku gledanost. Treći put već radim s Nemanjom Ćeranićem i jedva čekam da to pogledam. Ljudi koji su gledali snimljen materijal kažu da je to nešto fantastično. Meni je bila čast da budem deo takve podele.
Kažete da je četrdeseta godina prekretnica u životu svakog čoveka. Stigli ste i sami u te godine.
- Još uvek sam dovoljno jak i snažan da stvaram, ali je to sada neka zrela energija, a mladalačka. Čovek u ovim godinama je svestan svega što je ostavio iza sebe, a opet pun snage da stvara nešto novo. Četrdesete su nove dvadesete, samo s puno više mudrosti.
Kako je u fotelji direktora Gradskoj pozorišta u Gradiški?
- Prvi put se suočavam s poslom direktora i moram priznati da nije nimalo lako. Tu je mnogo birokratije i nekih stvari s kojima se nikad nisam susretao u životu. Najmanje ima glumačkog posla. Međutim, zadovoljan sam organizacijom u prvoj godini. Napravili smo fin iskorak: dobili smo nagradu na Međunarodnom festivalu malih scena u Istočnom Sarajevu, gostovali smo u Novom Sadu, Prijedoru, Banjaluci, Sarajevu, imali smo četiri premijere, festival "Ljubica", a s tim ne mogu da se pohvale ni mnogo veća pozorišta. Imam u planu otvaranje dramskog studija za decu i omladinu i želju da radim monodramu. Nisam još to polje istražio.
Kakva je to monodrama?
- Ispovest čoveka s margine. Treba bi najmanje četiri meseca samo time da se pozabavim. Tekst je napisan, ali treba još malo da se doradi.
Da li ćete raditi nešto svoje kao producent?
- Radim na tome da se i to ostvari. Nisam siguran da li će biti ove godine. Šanse su pola-pola. Spremaju se lepi filmovi.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
