Na nedavno završenom Festu, glumac i predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Nebojša Dugalić imao je premijeru dva filma - "Jorgovani" i "Ruski konzul". Oba ova ostvarenja, u kojima je predstavio dve potpuno različite uloge, psihijatra Iliju Jugovića i ruskog producenta Olega Kirilenka, trenutno su u bioskopima.
Da li vam je bio teži zadatak da igrate junaka romana Vuka Draškovića, jer je mnogo toga na njegovim plećima?
- Trudili smo se da ništa ne doziramo niti da sudimo, već da posmatramo sudbine pojedinaca koji su se zatekli tu gde jesu, na istoj strani ili na suprotnim stranama, i to kako se sva ta bremena na svakog od njih prelamaju i gnječe ih. Drago mi je što smo u nekim scenama na suptilan način postigli da se to vidi.
Nije laka tema filma "Ruski konzul". Vaš Ilija se u zatvoru rastaje sa albanskim zatvorenikom (kog igra Mensur Šavćija) kao s prijateljem.
- Vidi se da su oni u nekim drugim okolnostima mogli da budu braća, ali ih je istorijski sklop postavio tako da su na različitim stranama. Trudili smo se da sačuvamo ono što se i jedino da sačuvati u takvim vremenima, a to je ono gde čovek uprkos svemu ostaje čovek.
Koliko dugo ste se spremali za ovu kompleksnu ulogu?
- Dugo i zajedno s kolegama. Bilo je potrebno dosta strpljenja, zato smo morali mnogo toga da prođemo kada je reč o scenariju, koji je vezan za neke dramske pretpostavke i pojedinačne situacije. Bilo je to bogato i lepo traganje, čiji će plodovi, nadam se, biti ono najlepše u ovom filmu.
Šta vam je bilo najteže?
- Iako smo uživali od prvog susreta do kraja snimanja, svima nam je bilo najteže što je Žarko na snimanje dolazio između terapija. Bio je već prilično narušenog zdravlja i navijali smo da to izdrži. Uložio je nadljudske napore. Mislim da se u filmu vidi da je sudbina koju on svedoči u ovom ostvarenju vidljiva i prelama se i kroz njegovo tada lično stradanje.
Koliko Žarko zbog tog napora koji je uložio može da bude uzor svima nama?
- U svakom čoveku ima nekih instikata koji su jači od njega. Verovatno svako od nas ima neke svoje potencijale za koje i ne zna. Dobro je truditi se, da se svako da onoliko koliko je moguće i aktivira svoje poslednje snage onda kada je to potrebno.
Koja je najvažnija poruka ovog filma?
- Nismo se trudili da šaljemo bilo kakve poruke, već da, pre svega, otvorimo pitanje i probleme. A tu ima mnogo i pitanja, i nedoumica, mnogo toga što bi se moglo naučiti. I sam se, dok iznova govorim o filmu, iznenadim šta u stvari naknadno shvatim o onome šta nosi. Osnova svih tih saznanja je paradoks u ljudskoj prirodi o tome da ništa nije tako odredivo i ništa nije tako lako zaključiti. Čovek je subjekt tog stradanja, što je u stvari uvek neki osnovni raskorak - raskorak čoveka sa svetom.
Da li vam je bilo lakše da igrate producenta prevaranta u filmu "Jorgovani"?
- Ne, to su samo dve različite uloge. Drago mi je što sam mogao da se bavim nečim što nije šablonski, nije po inerciji, nego sam mogao da istražujem nove mogućnosti. To je ono što je uvek zahvalno i drago glumcu.
Veoma ste smireni. Paulina Manov kaže da vas ništa ne može da izbaci iz takta.
- Može svakoga. Najgori su ti koji su smireni jer kad se oni izbace iz takta, onda to bude strašno. Ali nije samo to. Suština je da se čovek, kad se zatekne u saradničkoj situaciji, trudi da se ljudi oko njega što bolje osećaju i da proba da im kroz svoj odnos prema njima aktivira najbolje mogućnosti.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
