Filozofski teatar u okviru pratećeg programa ovogodišnjeg Bitefa je u Narodnom pozorištu spojio jednog od najvažnijih reditelja s ovih prostora Olivera Frljića i filozofa Srećka Horvata. Oni su održali debatu u kojoj su se dotakli gorućih pitanja aktuelne današnjice, politike, ali i uticaja angažovanog teatra na društvo. Srećko Horvat je na početku konstatovao da se nalazimo u trenutku kada politika postaje pozorište, te da moramo da vratimo politiku u pozorište i to onu angažovanu koja razmatra naše mesto u njemu. Takođe je istakao da je pozorište Olivera Frljića na meti politike jer je proročanski predvidelo gde ćemo kao društvo završiti.
"Nije bilo teško predvideti šta će se desiti. Svuda je isto i ja ne prihvatam granice, sve je ovo jedan kulturni prostor. Dok sam stvarao razmišljao sam kako da govorim o toj novo-staroj stvarnosti i fašizaciji u Nemačkoj. Govorili su mi da stalno vrtim istu stvar ali, eto, ipak se, nažalost, obistinila. Pokazala se slabost demokratije. A ja se imenujem kao društveni papagaj koji stalo ukazuje na iste stvari", rekao je Frljić, čije će predstave "Šest lica traži pisca" i "Gorki - Alternativa za Nemačku?" biti prikazane u nedelju i u ponedeljak. Obe beskompromisno osuđuju jačanje desnog populizma, ksenofobije, netolerancije...
Frljić je rekao da kao pozorišni čovek nema rešenje, ali da želi i da mu je cilj da postavi pitanja.
"Pozorišnu instituciju treba iskoristiti. Nekada je pozorište bilo upravo protest na sceni, publika je učestvovala, danas su teatar pretvorili u buržoasku zabavu. Narodno pozorište treba da bude angažovano za narod i da pred njega postavlja ogledalo. Naravno, to se ne dopada mnogima. Ministarstvo se deklarisalo da ne žali da plaća Olivera Frljića jer je on društveni aktivista, a ne umetnik, ali ja ne mislim da će se tako lako moći podvući ta linija", konstatuje reditelj i dodaje:
"Trudim se da moje pozorište bude angažovano. Kada smo na dan proslave "Oluje" doveli pet žena da iz različite perspektive govori o ratu, oni su to videli kao antiprogram za "Oluju". Desničari i navijači su pokušali da razbiju vrata i uđu. To je pokazalo lice Hrvatske. To lice imaju i Srbija i Hrvatska. One su sestre po tom nesuočavanju sa prošlošću. Živimo u kolektivnom zaboravu. Danas, posle 25 godina, još uvek imamo rat koji se vodi drugim oružjem. Mir je nastavak rata drugim sredstvima".
Istakao je takođe da svoje pozorište vidi kao mesto podsećanja na ono što smo kao društvo potisnuli. "Danas mi moramo da imamo zidove metafore da bismo nešto rekli. Ja volim metaforu, ali me često pogrešno shvate. Kažu da ono što radim nije umetnost, ali zašto se te estete onda bave mnome? Demonstrante i one koji negoduju takođe vidim kao deo performansa. S obzirom na to da se bavim kritikom nečega, kada ih ne bi bilo, doživeo bih to kao neuspeh. Nema mirnog protesta i borbe ako želimo promeniti društvo. Pobuna mora biti radikalizovana.
Kurir.rs / Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
