Mladena Sovilja publika je zavolela zbog uloga u serijama "Južni vetar" i "Ubice mog oca", a sada se druži s nama od petka do nedelje u "Klanu" na Superstar TV i RTS. Glumac rodom iz Pančeva nije nepoznat ni pozorišnoj publici, a za Kurir otkriva kako se zaljubio u film i teatar, kao i šta je važno još naučio kao student od velikog Đuze Stojiljkovića.
Uspeli ste da preživite u "Južnom vetru" u ulozi Drke, najboljeg druga Petra Maraša. Gledaćemo vas i u filmu?
- Drku je odgajila ulica. Još kada sam dobio tekst za kasting, znao sam da se u tumačenje ovog karaktera mora ući hrabro i bez zadrške. Privukao me je rizik. Ples po ivici. On je i dobar i pošten čovek, pa je lak za manipulaciju. Radujem se što se Drka dopao publici.
Kako se spremate za nove uloge?
- Uvek radim na njuh. Pokušavam da svaki karakter gradim od nule. Glumac mora da odabere jedan put i da se njega drži do kraja.
Igrali ste i u seriji "Ubice moga oca". Kako je došlo do te saradnje?
- Bio sam godinama u nekom širem izboru reditelja Gage Antonijevića i za neke ranije sezone. Za ulogu Mihajla nisam išao na kasting, već mi je ona ponuđena. Nisam zato imao opterećenje, već zadatak. Moj lik se toliko pominjao.
Snimali ste s Vojom Brajovićem i Mirjanom Karanović...
- Prvi put sam radio s njima. Oni su ista škola. Vrlo su jednostavni za saradnju, a i lako smo snimili naše scene. Lik koga igram je u nekim velikim problemima, pa je bilo mesa i imalo je šta da se odglumi.
Trenutno vas gledamo u seriji "Klan", ali ste igrali i u "Tajkunu".
- U "Tajkunu" sam imao samo epizodu, a u "Klanu" imam veliku ulogu. Igram Taleta, najkrvoločnijeg člana ekipe (smeh).
Zbog te serije već se prave paralele sa zemunskim klanom.
- Ne igramo mi stvarne ličnosti, ali kad se radi serija o takvom miljeu, normalno je da se pojave paralele sa stvarnim životom.
Kakav je vaš plan za 2021?
- Očekujem da "Klan" ima još najmanje dve sezone, ali i da se nastavi život drugih likova koje igram u drugim serijama.
Baza vam je Beograd, ali ste glumu završili u Novom Sadu... Kako ste se zaljubili u glumu?
- Za glumu sam počeo da se zanimam tek pred kraj srednje škole. Išao sam u dramsku sekciju kod Jasmine Večanski u Pančevu i hrabro se prijavio samo za glumu. Želeo sam pre toga da studiram fotografiju. Prijavio sam se za glumu i u Novi Sad i u Beograd. Primila me je na novosadsku akademiju Jasna Đuričić, pa nikad i nisam pokušao da upišem FDU u Beogradu. Mi smo bili njena prva klasa i napredovali smo zajedno. Nisam planirao da se vratim u Pančevo, ali sam pri kraju master studija dobio dve uloge u Beogradu.
Da li vam je, kao svim Pančevcima, glumački uzor bio Nebojša Glogovac?
- Glogovac me je inspirisao. On je bio kao glumac toliko prisutan i istinit da na te elemente njegovog stvaralaštva možemo svi da se ugledamo. Nisam se trudio da ga imitiram, već da u sebi nađem sredstva kako da budem svoj i autentičan.
U pozorištu ste prisutni na sceni Ateljea 212, a krenuli ste s predstavom "Gospoda Glembajevi". Kako danas gledate na tu svoju prvu ulogu Olivera Glembaja?
- Slučajno sam dobio tu ulogu. Reditelj Jagoš Marković je tražio nekog mladog momka koji će igrati sina Anice Dobre. Tražila se fizička sličnost s njom, a kostimografkinja Zora Mojsilović je radila neku reklamu sa mnom i predložila me. Došao sam na kasting i upao. Meni je to bila najveća škola, jer sam provodio vreme sa Anicom Dobrom, Nikolom Ristanovskim, Borisom Kavacom, a pre svega s Đuzom Stojiljkovićem. Slušao sam njegove priče i to je najveći poklon za mene od celog tog procesa.
Da li je san svakog glumca da igra Hamleta?
- To je sve individualno. Za mene je to knez Miškin iz "Idiota" Dostojevskog. Danas na to ne gledam istim očima. Drka ima te elemente i više nego što ja mislim.
Kurir, Ljubomir Radanov, foto: Tamara Trajković
NE PROPUSTITE
