Ivan Tasovac preminuo je u 55. godini nakon što je Hitna pomoć pokušala da ga reanimira.
Direktor Beogradske filharmonije preminuo je u svom domu u Beogradu oko 21 sat, a svi se sećaju njegove životne ispovesti. Ivan je u decembru 2020. godine otvorio dušu za Kurir i govorio o svojoj karijeri i odrastanju:
- Krajem šezdesetih godina prošlog veka deca iz boljih kuća su gotovo obavezno išla u francusko zabavište i u neku muzičku školu. Klavir sam počeo da sviram sa šest godina, mada, ruku na srce, i pre toga sam provodio dosta vremena ispod klavira, koji mi je izgledao kao savršeno mesto za igru. Roditelji me nisu preterano terali da sviram, ali se negde podrazumevalo da će mi profesionalni život biti vezan za umetnost. Osim oca glumca i majke Marije, profesorke klavira, mogao sam da se ugledam i na baku Slobodanku Nešić, koja je, pre nego što se udala za mog dedu - na užas tadašnje pristojne Srbije - nastupala u modernističkim baletskim igrokazima Mage Magazinović. Kao mali, obožavao sam pozorište, ali je porodični savet ipak doneo jednoglasnu odluku da je klavir daleko bolji od glume, pre svega jer muzika nije ograničena "jezičkim prostorom". Što se tiče mojih drugih "umetničkih" predispozicija, voleo sam da čitam stripove, jurcam za loptom i zurim u "oba" televizijska programa - pričao je Tasovac.
- Moj pokojni deda Miroslav Nešić je posle rata delio stan sa porodicom kompozitora Zorana Hristića. Kao bivši francuski đak, deda je imao neverovatan dar da, i pored više nego skromnih materijalnih mogućnosti, pravi za sebi drage ljude čarobne svetkovine, pre svega Badnje večeri i slave. Tu sam se sav srećan i ušuškan u pažnju igrao u ćošku i prisluškivao razgovore starijih. U mojim sećanjima nije ostalo zabeleženo da se slavljenje slave ili Badnje večeri smatralo činom velike građanske hrabrosti i svesti. Čini mi se da, kao što se tada, bez mnogo udubljivanja, većina izjašnjavala kao ateisti, tako su i preko noći, kada im se to učinilo profitabilnije, svi postali pravoslavci. Verovali ili ne, 29. novembar je ušao u moj život tek posle punoletstva, i to kada sam zaglavio na nekom svinjokolju. Zapravo, mene su svinjokolji izveli iz mraka ideološke isključivosti - govorio je on o svojoj prošlosti.
Kurir.rs/K.Đ/Boban Karović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
