Nikola Kojo je neko ko može da se pohvali uspešnom glumačkom karijerom koja traje decenijama. Svoje umeće pokazao je još kao dete, a tada samu glumu nije doživljavao kao posao.
- Ja to nisam doživljavao kao profesiju. Doživljavao sam kao igru. To je trajalo do moje 15, 16 godine, kada sam shvatio da je to u stvari moja profesija. Iako sam ja filmski čovek, odnosno ne igram u pozorištu već duže vreme, ali sam igrajući predstavu u Ateljeu 212, preko onog čuvenog bifea, one male šupice, gde su tada sedeli stvarno veliki ljudi tog vremena i ljudi za sve vremena, tipa Zoki Radmilović, Cice Perovića, Mihiza... Kada sam gledao te ljude, kako su pametni i duhoviti, nešto mi je govorilo da mi je tu mesto. Taj Atelje mi je bio taj veliki san. Kasnije, kada sam rešio da upišem Akademiju, glavni cilj mi je bio da budem primljen u Atelje. I bio sam primljen, bio član Ateljea dve godine, dok nisam dobio otkaz - rekao je svojevremeno Nikola Kojo u emisiji "TV lica... Kao sav normalan svet" na RTS-u.
Akademiju nije lako upisao, pošto je dva puta padao na prijemnom ispitu
- Vanredno sam završavao školu, pošto sam mnogo snimao, odlazio sam sa časova, pa po dva, tri meseca odsustvujem, onda polažem ispite. Polagao sam prijemni pre vojske, pa sam prvi put. Onda sam, kao da ne bih gubio vreme, da ne upisujem neke fakultete koje me ne zanimaju, otišao u vojsku sa 18 godina na četiri, pet meseci. Onda sam ponovo polagao iz vojske prijemni ispit i opet pao. Posle vojske sam se ozbiljnije spremio.... Morao sam da se vratim nazad. Kada sam prvi puta pao na Akademiji, rekao sam "više nikada neću da se pojavim, oni su ovakvi, oni su onakvi"... Ali sam i drugi put došao iz vojske da probam nespreman. I opet rekao: "Aha, sada me više videti neće nikada." Treći put sam se tamo pojavio sa idejom da ću dolaziti do staračkog štapa, ako me ne prime ove godine. I tada me je, na sreću, profesor Bajčetić primio - rekao je Kojo.
- Je l' istina da si imao spakovane kofere na kojima si sedeo i razmišljao da li otići ili ostati? - pitala je voditeljka emisije glumca.
- Istina je. Nije jednom, nego više puta - rekao je Nikola Kojo, pa je otkrio šta je presudilo da ostane.
- Uvek su presudili porodica il judi za koje sam znao da će mi nedostajati gde god da odem. Nekad je presudio zamor i trenutno moje psihološko stanje kada sam bio zasićen i iscrpljen od nekih dugotrajnih snimanja. Ima jedna ružna priča. Ne kajem se za mnoge stvari u životu, a za to se kajem. Dobio sam poziv od Miloša Formana da dođem u Prag. Ne na probno snimanje, nego za razgovor o ulozi. To je čovek koga najviše cenim. Kada bi me neko pitao kod koga bi voleo da igram u životu, ja bih rekao "kod Formana2. Ja sam javio: "Ljudi, ja ne mogu, ja sam nešto umoran." Kao onaj ludak iz "Ptice oko kukavičjeg gnezda" koji govori: "Umoran sam, umoran..." E, tako sam ja odregovao čudno i dan-danas ne znam zašto je to. Jednostavno nisam otišao u taj Prag i nisam otišao na taj razgovor - rekao je Nikola Kojo.
(Kurir.rs/Telegraf)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
